Посвећеност позоришној музици

Из студија познатог новосадског уметника, „Нема земља“ је најављена као адаптација никад оствареног дела „Фабрике радницима“, написаног 1971. године, кроз сарадњу са Желимиром Жилником. Вранешевић подсећа да је у међувремену, заједно са братом Младеном-Батом (1947-2006), компоновао музику за више од сто позоришних представа и скоро 200 филмова различитог профила (играни, документарни, анимирани).

Некада карактерисан као рок, Вранешевићев сценски камбек је сада жанровски одређен као мултимедијална слет опера, а тематски представља виђење „онога што није престајало да нам се догађа од деведесетих“. Концертно извођење представиће специјални састав Пеђе Вранешевића, уз којег ће бити кћерке Гаља (клавијатуре и вокал) и Наташа (кореографија). Састав чине: Зоран Тегелтија (вокал, бубњеви), Душан Рашковић (вокал, удараљке), Милан Керезовић (вокал, саксофон).

Сценографију представе „Нема земља“ чиниће реплика инсталације књижевника Слободана Тишме „Коцка“, први пут изложена у Католичкој порти у Новом Саду 1970. године. У оквир деловања групе „Код“, Вранешевић тај датум означава и као почетак авантуре увођења нових уметничких поступака у тадашњи југословенски простор.

Концертна извођења у Београду и Новом Саду пратиће изложба Вранешевићевих најновијих ликовних радова и „артепакет“ са компакт диском „Нема земља“, серијом принтова и текстом о судбини опере од настанка до данас. За снимање диска ангажована је група „PVC Pop and the Red Black Gang of Four“ коју чине Владимир Опсеница (вокал и електрична гитара), Мирјана Драганић (вокал), Војислав Малешев (вокал), а тонски запис и копродукцију потписује Командант Адам. Слет оперу „Нема земља“ прати и видео спот за песму „Црна хроника“, који је снимио ауторски тим професора Јована Милинова са Академије уметности у Новом Саду.

Предраг-Пеђа Вранешевић каријеру је почео у београдској рок групи „The Best Nothing“ (1964), а затим оснива групу „Мед“ (1969). Као што је напоменуто, паралелно са музиком, бави се концептуалном уметношћу у групи „Код“ (1970-71). Радио је у редакцији студентског листа „Индекс“, као и уредник филмског програма на Трибини младих, у Новом Саду. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1972. Као композитор филмске музике представио се марта 1971. на 18. Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду и одмах био награђен за музику у филму „Здрави људи за разоноду“ Карпа Аћимовића Године. Са братом Младеном и музичарима са којима су радили позоришну и филмску музику, 1977. су основали вокално-инструменталну групу „Лабораторија звука“.

Увек спреман да свој композиторски ангажман прилагоди конкретним редитељским захтевима, Вранешевићев музички допринос позоришту је успевао да сачува препознатљивост карактеристичну за композиторску „радионицу звука“ у којој је настајао, да представама обезбеди много више од звучне подлоге и бојења сценског амбијента, те да буде истинско ауторско дело. Управо су то разлози због којих је Предраг Вранешевић, сам или с братом Младеном, током композиторске каријере сарађивао с најзначајнијим домаћим редитељским именима - Димитријем Ђурковићем, Дејаном Мијачем, Стевом Жигоном, Видом Огњеновић, Душаном Јовановићем... За прву изведену сценску музику у „Гастарбајер опери“ (СНП, 1977), добио је прву награду Фестивала професионалних позоришта Војводине.

Слет опера „Нема земља“ је прва из планиране трилогије посвећене позоришној музици.

И. Бурић