савремене уметности Војводине. На Бијеналу ће, од укупно 2.200 радова пристиглих из 48 земаља, бити представљено 100 које је одабрао стручни жири. Ова јединствена изложба, коју је 2003. покренуо дугогодишњи професор Академије уметности и графички дизјанер Бранислав Добановачки, окупља све више учесника и сваке године се смењује са Бијеналом студентске фотографије.
– Циљ Бијенала је да компаративном методом представи најбоља студентска остварења из званичних наставних програма сличних и сродних високошколских установа широм света, као и да афирмише струку графичког дизајна у овом информатичком времену у којем визуелна порука као најефикаснији вид комуникације заузима најшири простор и препознатљива је и у срединама у којима су језичке, културолошке и општецивилизацијске баријере често непремостиве – каже за „Дневник” професор АУ Атила Капитањ, председник Организационог одбора. –Плакатским порукама и јесте основни циљ визуелна комуникација, која се урезује најдубље у свест и траје као снажно упозорење, апел, или притисак често и без иједне изговорене речи.
У мноштву плаката, који су пристигли на Бијенале, општи утисак је, по речима Капитања, да преовладава ликовни приступ решавању проблема на плакату, долазе нове генерације, види се свежина и растерећеност у визуелним порукама. Младе од Кине до Мексика, каже, муче исти проблеми. Идеја је увек јака, порука јасна, чиста, само се визуелно разликују у зависности од културолошког окружења. Политички бунт је такође присутан, тако да ћемо на изложби моћи да видимо и ангажоване плакате.
– Само изузетни уметници успевају да се истакну у креацији плаката, то је уметност тренутка, уметност улице која комуницира са најширом публиком - са пролазницима – указује Капитањ.– Али тај закон тренутка задаје императив да плакат буде креиран што једноставније, по могућности са минималним текстом, са таквим визуелним симболима да порука буде јасна на свим језичким меридијанима.
Да бисте освојили титулу доброг дизајнера, није довољан само таленат, већ је потребно уложити што више труда, рада, усавршавања, образовања, поседовање високог нивоа опште културе. Иначе, добар плакат свој други живот отпочиње када наџиви своју примарну, комуникацијску намену и прелази у галерије и збирке, појављује се на изложбама и бијеналима где представља културу средине у којој је креиран. У сваком случају, огромна је улога графичког дизајна у друштву. Је, чињеница је да један знак може да постане симбол и покрене целу акцију, хуманитарну или неку другу.
Н. Попов
Прва награда студенту из Мађарске
Прву награду Бијенала (у вредности од 1.000 евра) добио је Кристоф Сабо из Мађарске за плакат “Бабушка”, другу (600 евра) добио је Каиџианг Џиао из Кине за плакат “Open yourself”, а трећу (300 евра) Лука Прстојевић, са новосадске Академије за плакат за Yез фестивал. Селекција и жирирање за награде поверени су међународном жирију састављеном од најеминентнијих имена из области плаката у коме су били Далида Карић Хаџиахметовић (Босна и Херцеговина), Себастиан Кубица (Пољска), Џингуи Јианг (Кина), Слободан Штетић (Србија) и Ивица Стевановић (Србија).
