Расправа у подне

У Плавој сали Скупштине Града Новог Сада, у подне, још у понедељак ће бити одржана јавна расправа о Нацрту Стратегије културног развоја Града Новог Сада за

 период 2016-2026. Биће то трећа и последња јавна расправа, након чега ће документ ући у даљу процедуру усвајања, као важан корак не само за кандидатуру Новог Сада за европску престоницу културе, него и за културну политику уопште.

Што се тиче самог садржаја Стратегије, Горан Томка, који је уз Ивану Волић и Предрага Цветичанина радио на њеној изради, каже да је кључно то да се она бави механизмима вођења културне политике и доношења одлука, а не конкретним циљевима које би требало да уређују накнадни акциони планови.
- Како можемо омогућити свим културним ствараоцима да имају свој глас у процесу и размишљању шта је култура, ко треба да добије новчану подршку, како ћемо убудуће доносити одлуке, како да разговарамо о томе... То су питања којима смо се бавили - објашњава Томка. - Било нам је важно да неколико појмова експлицирамо да буду у духу са праксом.

На пример, “културна разноликост” најчешће представља националне мањине или особе с инвалидитетом, а то је много шири појам. Такође, говоримо како неко тамо у свом ћошку треба да добије новац да нешто ради, а ми вде говоримо о учешћу, покушавамо да потенцирамо на дијалогу, против изолованости, затворених група. Трећа важна ствар је да поставимо финансирање уметности на темеље који нису “зато што је добра и лепа”, него зато што је у то укључен појам слободе. Уметност истражује и остварује слободу! Други појам је аутентичност. Ми можемо имати богат културни живот тако што ћемо доводити уметнике са стране, али онда нећемо имати аутентичан израз, идентитет града, уколико људи који живе у њему не изражавају своје погледе.

Већ раније констатована невоља с којом су се суочили аутори Стратегије културног развоја Новог Сада је та да се морало кренути од нуле. Закон о култури од пре десетак година, предвиђа националну стратегију која још увек није израђена. Друга велика потешкоћа је то што се у међувремену под културом почело подразумевати низ туристички атрактивних манифестација, или оних из домена чисте забаве, што је у Новом Саду тренутно почело да се раздваја везивањем за привреду.

- Културне, односно креативне индустрије, као још један корак према комерцијализацији културе, у Новом Саду је сада решен на неуобичајен начин, за разлику од Британије која је колевка тог начина мишљења. У Новом Саду су креативне индустрије при привреди и тако је повучена граница између креативних индустрија и културе - предочава Томка.

У стратегији смо све време размишљали о томе као о комплементарној области, као што су наука, образовање, туризам, али кад причамо о фестивалима, профитном удруживању и продукцији која није превасходно од културног, него од економског значаја, ми то доживљавамо као организације с којима треба сарађивати, али које не припадају области културе.
Нацрт Стратегије културног развоја Новог Сада, након јавне расправе, иде пред градске већнике, затим и у скупштинску процедуру, како би се до јесени и формално могло кандидовати за Европску престоницу културе.

Игор Бурић
 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести