Синтеза ткања и савремене уметности

У Атељеу 61 на Петроварадинској тврђави, једином професионалном центру таписеријске уметности

на Балкану и једном од неколицине у Европи, ових дана почео је 12. сазив међународне колоније таписериста. Колонија која окупља уметнике сличних интересовања везаних за таписерију или шире речено уметност текстила основана је 1998. да би десет година касније добила интернационални карактер што је и била интенција од само настанка. Синтеза ткања као старог заната и савремене уметности изнедрила је током 55 година, колико траје Атеље 61, репрезентативну збирку уметничких таписерија реномираних уметника из земље и света. Атеље 61 је колонију и галерију назвао по свом оснивачу истакнутом војвођанском ликовном уметнику Бошку Петровићу, чији је значајни таписеријски опус управо ту остварен.

– Колонија је један од веома озбиљних програма Атељеа 61 који се бијенално одржава већ 12. пут. При томе нас пре свега занима како се таписерија доживљава негде другде у свету, посебно у Европи одакле долазе наши учесници, како се уметници између себе могу повезати и како бисмо ми у свему томе могли да успоставимо контакте са уметницима - каже Горанка Вукадиновић, историчарка уметности у Атељеу 61 која се бави таписеријом као једним од медија визуелне уметности. - Уметници који долазе у колонију сликају картоне које ми после преводимо у таписерију у нашој радионици или раде директно у материјалу, односно сами изводе своје таписерије. Током десет дана колико траје колонија се може урадити нешто у материјалу, а сасвим сигурно осликати картон за будућу таписерију.

Ове године у 12. сазиву колоније учествују пет уметника из Србије, Пољске, Хрватске и Румуније, различитих ликовних израза и генерација. Новосадска ликовна уметница Мирослава Раковић ради на сликању картона. Ивана Чолић из Београда, сценограф по струци, бави се ручним ткањем и има велико искуство у тој области, а води и школу ткања. Она ради на хоризонталном разбоју, у комбинованој техници, чунчаној и узланој, тако да постоји нека веза са таписеријом и вертикалним разбојем, што је узлана техника, док је чунчана на хоризонталном. Први пут је у колонији, али је, како каже, чула за добра искуства других и одушевљено је прихватила позив за учешће. Сада се и сама уверила у добру организацију и ужива у раду.

Томаж Фрасонски из Пољске се бави директним радом у материјалу и захваљујући њему прву пут ће учесници и домаћини колоније имати прилику да виде врло занимљиву технику која се зове икат, где се саме нити основе боје на лицу места и сви једва чекају да виде како ће то изгледати до краја. Пољски град Лођ из којег долази је центар таписеријске и текстилне уметности, а домаћин је и тријенала на коме окупљају уметнике текстила и таписеристе. Пољаци су предњачили у таписеријском медију од шездесетих година, поред Француза и Белгијанаца који имају најдужу традицију.

У колинији су и две младе полазнице, студенткиње Хајнал Чиби из Румуније која слика картон за таписерију и Ивана Микулић из Сплита која ради у материјалу и сама изводи своју таписерију. Она студира текстил на Технолошком факултету у Загребу, а како је завршила средњу школу за уређење енеријера убудуће би желела да споји тај рад на ентеријеру и текстилу у једну целину. У новосадску колонију су дошле управо из Лођа у Пољској, где су у оквиру програма Еразмус боравиле шест месеци на студентској размени што им је донело незаборавно искуство.

– Захваљујући интернету и електронским медијима сви смо на неки начин повезани у неком идејном смислу, нема ту неких великих искорака, али оно што остаје као трајна вредност је чињеница да се ми у Атељеу 61 још увек тврдоглаво држимо класичне ткане таписерије што је заиста права реткост, а што је врста куриозитета за наше госте - указује Горанка Вукадиновић.- Дашак промена које доносе млади учесници са најсвежијим идејама, још нереализованим и неискварени комерцијалним моментом, пуно значи. Упознајући се слушамо различита искуства из тих размена и путовања по Европи, а сјајно је, посебно сада у ово кризно време, да су млади у прилици да путују, упознају се, уче нове ствари, а ми учимо од њих.

Нина Попов

Фото: Б. Лучић

 

Санација Галерије таписерија

Галерија таписерија “Бошко Петровић” налази се у простору бастиона Леополда И и још од бомбардовања настали су бројни проблеми, пукотине и капиларна влага због тога што је једним делом под земљом. До 2013. галерија је активно радила приређујући изложбе и друге програме, али како наводе наши домаћини, сада је то неупотребљив простор у коме више није могуће боравити, а ни излагати експонате, чак и по цену минималних штета за таписерије. По речима Горанке Вукадиновић од тада су почели преговори са Заводом за изградњу града, Заводом за заштиту споменика културе и Пословним простором како би се тај проблем решио. Ове године су одобрена средства за израду пројекта за санацију штете на горњем платоу Тврђаве који је кров галерије и одакле сви проблеми и потичу. По изради пројекта у Атељеу 61 се надају да ће доћи и до саме реализације како би следеће године могли да крену са програмима у галерији која пружа велике могућности не само у излагачком смислу, него и за одржавање мини концерата, књижевних и песничких вечери.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести