биће отворена у среду у 13 часова у улазном холу Музеја у Дунавској 37. Изложба, чији је кустос Владимир Митровић, конципирана је кроз четири периода деловања – Изградња (1969–1990), Опстанак (1990–2005), Преокрет – Будућност континуитета (2005–2015), и као одређена студија случаја, издвојена су издања из 2016.
Музеј је од 1969. објавио око 350 каталога самосталних, колективних и програмских изложби, студија, књига, часописа и прегледа у тиражу од три стотине до хиљаду примерака. Овај хронолошки приказ омогућава посетиоцима да на једном месту стекну увид у штампани свет музеја, док ће се књиге и каталози, које музеј поседује у залихама, продавати по приступачним ценама.
МСУВ је основан у фебруару 1966, али тек неколико година касније започиње своју излагачку и издавачку делатност. Тада је покренута и едиција каталога самосталних и колективних изложби, као и прве монографије уметника – Бошка Петровића, Јована Солдатовића, Јозефа Ача, Стевана Максимовића, Милана Керца, Миливоја Николајевића, Стојана Трумића, Анкице Опрешник. Аутор поставке посебно истиче историјско-уметничке изложбе и уз њих обимне студије о уметности насталој на подручју Војводине, где је систематизовано знање о свим актерима и појавама 20. века.
Деведесете године Митровић означава као најтеже, али ни тада није престала издавачка делатност, а нека издања, уз изложбе тога времена, оставили су трага у историји савремене српске уметности – Група Код, Преступничке форме деведесетих: Постмодерна и авангарда на крају 20. века, Фаталне деведесете: Стратегија отпора и конфронтације / Уметност у Војводини на крају 20. и почетком 21. века, Централноевропски аспекти војвођанских авангарди 1920–2000, Неупоредиви идентитет / Колекција војвођанске уметности за Музеј 21.века, Покретање истраге, Хибридно-Имагинарно / Сликарство и/или екран: О слици и сликарству у епохи медија, Звезда и њена сенка (1945–2005)...
Од 2005. Музеј проширује деловање и на занемарене сегменте савремене уметничке праксе – архитектуру, дизајн, видео, филм, нове медије и нову електронску и дигиталну уметност и постаје лидер у презентовању савремене електронске уметности, паралелно у излагачкој и издавачкој пракси, као и у систему откупа. Кулминацију нове снаге и енергије МСУВ
доживљава у раду на публиковању антологијске студије Европски контексти уметности 20. века у Војводини, у чијем настанку је било ангажовано двадесет кустоса музеја и спољних сарадника. У овом периоду Митровић скреће пажњу на обимне монографије Концептуална уметност и Хронолошки приказ изложби и издања МСУВ (1969–2004), као и две свеске часописа Аномалија и два прегледа догађаја, изложби и издања Рекапитулација. У исто време објављено је и више монографских публикација Славка Матковића, Балинта Сомбатија, Игора Антића, Владимира Копицла, Горана Деспотовског, Бранислава Радошевића, Драгана Јеленковића, Зорана Тодоровића, Атиле Черника и других.
Током последњих деценију и по МСУВ је објавио више од седамдесет издања од којих се истичу каталози самосталних и ретроспективних изложби бројних домаћих уметника Каталин Ладик, Вербумпрограма, Вујице Решина Туцића, Николе Џафа, Драгољуба Раше Тодосијевића, Аутопсие, Мире Бртка, Уроша Ђурића, Слободана Шијана, Тадије Јаничић, Апсолутно, Ане Бешлић, Растислава Шкулеца, Божидара Мандића, Бранислава Добановачког, Драгана Ракића, Марије Драгојловић, Милице Мрђа, а од иностраних Сандра Кие, Дана Пержовског, Жељка Кипкеа. Од прегледних и програмских студија се истичу Архитектура 20. века у Војводини, Примери невидљиве уметности – Дигитализација збирке концептуалне уметности, Привремена историја, Архитектура у Војводини на почетку 21.века, Нова скулптура у Војводини, Пригушена егзистенција и бројна друга издања.
Н. Попов
