Афирмишући се као једна од најзначајнијих манифестација на светској мапи, чија се актуелност програма огледа у продукцијама које се истовремено изводе у великим метрополама или су премијерног карактера за шири регион, Београдски фестивал открива уметничку игру кроз њене најсавременије домете. Под слоганом “Велика игра” ове године ће на фестивалу наступити 15 компанија из девет земаља са 22 кореографска дела, нека од њих чак и премијерно у нашој земљи.
По девети пут Фестивал игре гостоваће у Српском народном позоришту у Новом Саду, и то тако што ће две компаније представити пет поставки различитих кореографа. Оснивач и директор фестивала Аја Јунг указала је, на јучерашњој конференцији за новинаре у Покрајинској влади, да се управо кроз тај квинтет различитих кореографа, који ће своја остварења представити у Новом Саду, чита богатство савремене игре, јер они носе различито искуство и традицију, а долазе из Израела, Канаде, Колумбије, Белгије, Шаније и са Кубе. Аја Јунг се истовремено захвалила Покрајинској влади на свесрдној подршци, јер су у питању, како је рекла, гостовања веома бројних трупа, озбиљних продукција и технички врло захтевних.
Покрајинска влада је подржала ову значајну манифестацију, како је указао њен председник Игор Мировић, сматрајући да се Фестивал игре прожима између енергије и квалитета општег културног утемељења, које Нови Сад има деценија па и вековима уназад, тако да није без разлога проглашен за Европску престоницу културе 2021. и Омладинску престоницу Европе 2019. По његовим речима, опредељење Владе је да ствари које носе несумњив уметнички печат треба подржати и да окупљање око таквих пројеката јесте израз снаге и заједничке подршке. Прва компанија, која ће гостовати у Новом Саду 25. марта, је Балет Британске Колумбије из Ванкувера (Канада), који ће дан раније у Центру “Сава” у Београду и отворити овогодишњи фестивал. Њихов наступ чине два комада: “Усамљени ехо” у кореографији Кристал Пајт на музику Брамса, која је истраживала физичка стања брзине и протока и енергетски конфликт унутар и између људских тела; и “Бил” одважног и сензуалног кореографског језика Шарон Ејал, који захтева од играча посвећен и прецизан израз. Амбасадор Канаде Филип Пинингтон јуче је у Новом Саду изразио задовољство што на фестивалу учествује још једна канадска плесна компанија - “Кид Пивот” и то у години када се прославља 150 година Канаде. Амбасадор Пинингтон је подсетио да су у Новом Саду претходних година наступале још две канадске компаније, од четири на програмима у Београду, те да су лауреати награде Фестивала игре “ВИП позива”, коју је ове године добио извршни директор Балета БЦ Бранислав Хенселман, који је српског порекла, до сада били и натурализовани Канађани – Градимир Панков и Александар Антонијевић, који је балетску каријеру започео у Новом Саду.
Друга компанија, која ће наступати у Новом Саду 4. априла, је Балет Хиспанико” из Њујорка (САД), који ће представити три кореографије. “Права линија”, дело једне од најтраженијих кореографа данашњице Анабел Лопез Очоа, спаја страствено обележје фламенка у врхунски инвентивно и интригантно партнерство, у изведби шпанске класичне гитаре. Јединствена култура Рома инспирисала је шпанског кореографа Рамона Уљеа да направи балет “Сахраните ме усправно” , док је, пак, “Клуб Хавана” слика тог града из 50-их година прошлог века, у време процвата кубанске музике и игре, а опојне ритмове конге, румбе, мамбе и ча ча ча оживео је кореограф Педро Руиз, рођени Кубанац. Ерика Куен, аташе за културу Амбасаде САД нагласила је да је Балет Хиспанико препознат као латиноамеричка плесна трупа која показује сву културну разноликост Америке као и различите утицаје шпанске игре.
Амбасада САД је пружила подршку и за атрактивни програм “После фестивала”, а то је наступ једног од најславнијих играча данашњице Михаила Баришњикова у кореографији базираној на поемама Јосифа Бродског у режији Алвиса Херманиса, 23, 24. и 25. априла у београдском Позоришту на Теразијама. Аја Јунг је подсетила да је Баришњиков 2008. гостовао у Новом Саду прекршивши на тај начин своју животну одлуку да неће наступати у бившим комунистичким земљама, а тек након тога је играо у родној Риги.
Н. Попов
