али је тек пре две године ревитализовано као изворна целина - театар студената и њихових професора, театар које сада има и своју сцену у Мултимедијалном центру Академије у Улици Ђуре Јакшића, а понекад је и дели у продукцијама са Српским народним позориштем, као што је реч у представи “Шине”.
И за други рођендан, као прошле године, “Промена” прави торту са корама од представа и шлагом од музике и поезије. Рођенданска недеља, не дан - “Недеља Промене” - почеће представом “Путујуће позориште Шопаловић” класе Јасне Ђуричић. Затим ће уследити извођења представа: “Буре барута” класе Бориса Исаковића, “Чернодрински се враћа кући” Љубослава Мајере, “Обзирна блудница” (колективна режија), “Ручни рад или тајна једног писма” Жана Клода Даноа, у режији Николе Кончаревића. Из “Промене” најављују још “тајних састојака”, гостовања, изненађења, забаве, а програм ће накнадно бити ажуриран на њиховој Фејсбук страници. Све представе биће изведене на сцени у Мултимедијалном центру АУНС, осим „Шопаловића”, за које је резервисана учионица бр. 12.
Позориште “Промена” основано је 1978/ 1979. године на Академији уметности у Новом Саду. Међу оснивачима су били истакнути уметници (Миша Белегишанин, Радослав Миленковић, Харис Пашовић...), студенти Боре Драшковића. Потреба за оснивањем студентског театра дошла је природно, јер су студентске представе са Академије уметности у Новом Саду тада парирале представама велике, југословенске позоришне сцене, те биле позиване на гостовања и фестивале. Потоње генерације су изнова, у складу са могућностима, реафирмисале Позориште “Промена”, да би се оно често и гасило, како би која генерација завршавала студије.
Последње дизање из пепела овог јединственог позоришног Феникса почело је 2015. године, са примарним циљем да више не живи у циклусма, него да константно служи пре свега студентима Академије уметности у Новом Саду, као својеврстан механизам за “упловљавање у посао”. Из потребе за квалитетном представом и задовољном публиком, у новој “Промени” су зацртали и да негују озбиљан, жустар приступ стваралачком раду, са узором у нивоу и квалитету рада првих генерација које су основале и афирмисале овај специфичан студентски театар.
И. Бурић
