дуг и узбудљив пут окарактерисан брзим еволутивно-технолошким развојем. Разматрајући данас њену позицију, на почетку 21. века, тешко је поверовати да је за свој кратак животни век (у односу на историје неких других уметности) фотографија урадила толико тога: постала је професија, свакодневна пракса, неизоставни животни сапутник, уметност и образовна област.
Овим речима др Дубравка Лазић, професорка фотографије и продекан за уметнички рад Академије уметности у Новом Саду представила је развој овог медија у каталогу Светског бијенала студентске фотографије. Манифестација која омогућава младима да већ на почетку каријере покажу своје идеје и уметнички потенцијал, афирмишу своје радове, претвара Нови Сад, у време одржавања изложбе, у центар светске студентске фотографије. Бијенале фотографије смењивало се, током протекле деценије, из године у годину са Бијеналом плаката пружајући прилику и студентима графичког дизајна да презентују своје радове.
Ове године пето издање Светског бијенала студентске фотографије биће отворено 15. децембра у простору нове зграде Ректората, у универзитетском кампусу. Конкурс за пријем радова се завршава ових дана, а пред селекционом комисијом је сада велики посао да у обиљу фотографија, дневно стиже и по 40 пријава, направи ужи избор, од којих ће међународни жири наградити најуспешније. Чланови овогодишњег жирија су Миха Цолнер из Словеније, Алан Паркер из Велике Британије, Ивана Томановић из Србије, Ендрју Строут из САД и Сецкин Терцан из Турске.
Оснивач Бијенала, професор фотографије Иван Карлаварис, говорећи о настанку ове манифестације наводи да су пре двадесетак година, док је фотографија била само један од предмета на Департману ликовних уметности, приређивали изложбе само са радовима студената новосадске Академије уметности. За реализацију идеје да се круг учесника прошири и на студенте из света требало је да прође још неколико година, а у сарадњи са Катедром за графичке комуникације, на чијем челу је тада био професор Бранислав Добановачки, истакнути графички дизајнер, договорено је да се убудуће бијенално смењују поставке посвећене фотографији и плакату и на тај начин прикаже својеврсни пресек педагошке праксе.
– Сматрао сам да је битна таква манифестација у коју ће се укључити студенти из целог света, да бисмо могли да се упоредимо са светским трендовима – каже Карлаварис. – Одлучили смо да у нашем фокусу буду студенти који на својој високошколској институцији изучавају фотографију или плакат као посебан предмет, уз то радови морају да буде из редовне продукције на студијама, као и да се предметни наставник сложи са слањем одабраног рада на конкурс, чиме се већ прави неки избор.
Затим смо кренули да трагамо за универзитетима по свету како би им послали позив за учешће на конкурсу и 2004. одржан је први Светски бијенале студентског плаката, а од 2007. креће и фотографија. Већ за друго Бијенале добили смо преко хиљаду радова из целог света. Прошле године је за плакат стигло око две и по хиљаде радова, сваки пут је интересовање све веће. Трудимо се да изложбе буду организоване на професионалном нивоу, три најбоља рада освајају новчану награду, по 1.500, 800 и 400 евра и још три рада добијају равноправно признање које није у новцу.
У међувремену основана је Катедра за фотографију чиме се новосадска Академија уметности придружила дугим високошколским институцијама у свету у којима се изучава фотографски медиј и равноправан је са другим уметничким областима. Сваку од ових бијеналних изложби прати и репрезентативни каталог са репродукцијама више од стотину најуспешнијих радова, а уводни текст ће ове године писати професор универзитета из Лондона. Професор Каралаварис најављује и долазак гостију, једног професора из Британије и три из Немачке који би током боравка у Новом Саду одржали и нека предавања из области фотографије.
- Анализирајући радове који су пристизали на конкурсе за протекле четири изложбе може се јасно видети како се ради у поједним земљама. На прошлом Бијеналу, рецимо, уочавао се невероватан квалитет радова из Турске, пре тога стигле су феноменалне фотографије из Јужноафричке Републике, тамо су на академијама Немци и Британци професори који имају свој рукопис и јако добре школе за фотографију што се одразило и на радовима њихових студената – указује Карлаварис.- Ми смо и кренули од идеје да видимо како, рецимо Аустралијанац или Јужноамериканац размишља на задату тему, и колико се то разликује од наших студената.
И поред свих околности у којима живе наши студенти, а то се између осталог односи и на то да велика већина њих није у могућности да путује, имамо јако добрих радова који не заостају за онима из света. Не може се све видети на интернету, што је поражавајуће за наше студенте, јер није исто ако ти се пружи прилика да, рецимо, обиђеш Венецијански бијенале него ако те радове гледаш само на интернету, или музеје у Паризу, Лондону или Берлину. Када је у питању графички дизајн наши аутори плаката су заиста у светским оквирима, а после професора Добановачког на Катедери графичких комуникација су сада Дарко Вуковић и Атила Капитањ, врхунски дизајнери плаката, што је врло значајно и за њихове студенте.
Нина Попов
Изнад и испод површине
Као пратећа манифестација 5. светског бијенала студентске фотографије, дан раније 14. децембра на Спенсу ће бити отворена 8. међународна изложба фотографија са радионице “Кварнер изнад и испод површине мора и Венеција”, чији је иницијатор такође професор Карлаварис. Основна идеја пројекта зачетог 2007. била је организовање радионице подводне фотографије. Од тада сваког лета група студената и оних који су професионално или аматерски везани за медиј фотографије, а било их је не само из Србије, него и из Хрватске, Италије, Словеније, борави недељу дана на Кварнеру снимајући подводни свет и копнени део кварнерске обале и Венецију. Од радова насталих летос жири је изабрао најуспешније који ће бити представљени у децембру у Новом Саду. Као и протеклих година, када следећег лета буде организована нова радионица, ова изложба ће бити приређена у градићу Каства, у Кварнерском заливу.
