Амбасада Азарбејџана у Београду у основи је прихватила да покрије трошкове ауторских права, као и хонорар неког од водећих тамошњих кореографа, који је требало да балет постави на сцену СНП-а. Но, реализација пројекта је тренутно застала, али то не значи да наш најстарији професионални театар од њега одустаје, напротив...
– Надам се да ћемо већ следеће године успети да премијерно код нас изведемо балет „Хиљаду и једна ноћ” – потврдио је „Дневнику” управик Српског народног позоришта др Зоран Ђерић.
Он је, иначе, пре неколико дана у Бакуу, као једини из региона, учествовао у раду Међународног позоришног конгреса, који је окупио челне људе националних театара, театрологе, редитеље, историчаре театра... од Русије, Казахстана, Ирана, преко Кине и Јапана, до САД и Канаде.
– У сусретима са Абулфасом Гарајевим, министром културе и туризма Азарбејџана, који је био покровитељ скупа, као и са директорима азарбејџанским позоришта, у првом плану је била управо сарадња, за коју су они више него отворени. И да СНП оде тамо са неком својим представом, али и да они дођу код нас – наводи Ђерић. – Азарбејџан, иначе, има велика, веома озбиљна позоришта, која поред класичног оперског и балетског репертоара итекако негују и драмски театар, изводећи на врхунском нивоу и Шекспира и Чехова, као и савремене азарбејџанске ауторе.
Наравно, у контексту поменуте сарадње није се могла избећи тема финансија. Ђерић истиче да су његови саговорници листом били свесни да ми немамо финансијске могућности за неке велике заједничке пројекте, те да би у таквим евентуалним аранжманима азарбејџанска страна морала да буде та која ће заправо покрити већину трошкова, управо попут ауторских тантијема или извођачко-кореографско-редитељских хонорара.
– Стекао сам утисак не само да су они тога свесни, него и да су и поред тога итекако заинтересовани за сарадњу са европским позориштима, у овом случају са СНП-ом – истиче Ђерић. – Јер, Азарбејџан управо у афирмацији своје културе види пут за промоцију земље, њене привреде, туризма... И због тога су спремни да гостовања својих позоришта и својих уметника у другим срединама издашно финансирају. То су, уосталом, отворено и рекли: није проблем новац, траже само праве партнере са којима ће моћи да реализују заједничке идеје.
М. Стајић
Театар и мултикултуралност
Једна од централних тема Међународног позоришног конгреса у Бакуу, истиче Зоран Ђерић, био је однос театра и мултикултуралности. „Занимљива је у том контексту била позиција Новог Сада и Војводине, јер је познато да је ово мултикултурална средина, те је владало интересовање за то каква су наша искуства, како делују позоришта националних мањина, каква је њихова међусобна сарадња, али и како она сарађују са позориштима већинског народа, те како је то питање институционално решено, да ли на државном, регионалном или градском нивоу”, наводи Ђерић. Он је, иначе, потврдио да би следеће године у оквиру Стеријиног позорја могли бити представљени театри из Азарбејџана, Казахстана и Ирана, како би овдашња јавност могла да се упозна са тамошњом позоришном праксом.
Миодраг Петровић в.д. директора Драме
Зоран Ђерић је „Дневнику” потврдио да је за вршиоца дужности директора Драме Срског народног позоришта постављен глумац Миодраг Петровић. „Управни одбор СНП-а дао је сагласност да уместо досадашњег директора Драме Александра Гајина, који је поднео оставку, за вршиоца дужности поставим Миодрага Петровића. То, међутим, не значи да се било шта мења у започетом реперетоарском плану. У току су припреме ’Вечитог младожење’ у режији Даријана Михајловића, и премијера ће бити 2. децембра. Потом Андраш Урбан ради Кишов ’Час анатомије’, а премијеру планирамо за јануар, а након тога Никола Завишић режира комад ’Шећер’ Данице Николић, појаснио је Ђерић.
