Поставка названа SMS from Paradiso/ Осветли свет унутрашњим светлом, резултат је његове вишегодишње потребе за стварањем критичко-симболичког и духовитог односа према инфотехнократском систему.
По Тодоровићевом мишљењу, мега количина информација, које нам сервирају свемоћни екран, мобилна телефонија и талас рачунарске технологије, великом брзином и неумитно преплављују планету. Благодет коју је на почетку доносила рачунарска технологија, помажући да се свет развија, да боље комуницира, да стижу информације, престала је оног момента када су водећу улогу преузели рат, порнографија, погрешне информације и ослањање на моћну технологију која све зна и све је питамо. Окупација личног човековог простора је у таквој ситуацији неминовна, а самим тим губе се и упоришта позитивног духовног развоја. Последице, сматра уметник, могу бити потпуно овладавање духовним и мисаоним простором човека, чиме се обликује деперсонализован и дехуманизован свет виртуализоване стварности.
– Готово свака од мојих слика носи натпис, art changes - уметност мења, сматрајући да уметност преко ових медија и наравно преко сликарства и скулптуре може да мења овај свет набоље – каже Тодоровић за „Дневник”. – То на боље значи да бисмо, уместо светлости из кутије, ми требало да повратимо ону божанску светлост у нама која води ка унутрашњем миру, која поражава похлепу, охолост, ратове, бес и све оне девијантне појаве које сада владају светом, гуше га и прете да се потпуно уруши у том хаосу у коме се сада налази.
Постављајући ову изложбу, Тодоровићева интенција је била да она има амбивалентно дејство у коме ће скренути пажњу на претераност информација, злоупотребу свега и одсуство човековог слободног времена у коме се он посвећује неком унутрашњем миру, личном доживљају, другом човеку и на такав начин је у бекству од свега. Симболички ликови и виртуални симболи које користи – у виду Адама и Еве који носе Мекинтош лого, јабуку, која јесте загрижена, затим скакач из Фестума из 4. века пре нове ере и лутке са екранима – као архетипови су, по мишљењу аутора, нека врста вируса који се појављује и симболи су слободе и ослобађања од свега што је ова вештачка интелигенција почела да ствара.
– Ушавши у тај свет привида у коме мир значи рат, а рат значи профит, увидео сам да и уметност постаје моћно оружје које може да измени свест савременог човека који плута у мору информација – напомиње Тодоровић. – Ови принципи, наизглед утопистички и неделотворни, посредством WAP портала, СМС-а, ГПС-а, друштвених мрежа итд. постају својеврсно бојно поље на коме се могу водити ратови духовних сфера, али и прави ратови. Употребивши једноставан принцип реадy маде и редизајна и надоградивши их, упаковао сам основну идеју у полусинтетичку и еклектичку поруку, односно аудиовизуелну инсталацију, ушавши тако у дијалог и визуелну коресподенцију и са уметницима и са потрошачима уметности, и то са потребом за стварањем критичко- симболичког и духовитог односа према инфотехнократском систему.
Улазећи у процес рециклаже и редизајна као начина да изрази свој став и преко визуелних порука буде учесник у променама савремене свести преплављене поткултуром, Тодоровић подсећа на један од својих ранијих радова, базиран на сликарству, на коме је напуштен рајски врт који у себи носи реченицу „За вашу заштиту обратите се вашем сајбер непријатељу“. Реченицу која, по њему, говори колико смо заокупљени екраном, а живот пролази поред нас.
Н. Попов
Осветли свет унутрашњим светлом
Мултимедијални амбијент ове поставке допуњују и четири кратке, изузетно компатибилне и надахнуте композиције под истим називом „Осветли свет унутрашњим светлом”, чији је аутор композитор и професор Мирослав Штаткић и које су премијерно изведене на отварању изложбе. Како најављује Тодоровић, хепенинг уприличен за отварање изложбе, која траје до 16. новембра, биће поновљен 10. новембра од 18 часова када ће поново моћи да се чује ова амбијентална музика и да се уз изложена дела види и шест Тодоровићевих кратких видео филмова посвећених различитим уметничким преокупацијама и размишљањима овог уметника.
