које су преносили тамошњи медији слушали све најгоре, речено је на Трибини која је одржана у СКЦНС Фабрика, поводом двадесет година од Егзит активизма.
Када је реч о томе како двадесет година активизма, кад је познато да ће ове године бити одржан 17. Егзит, оснивач и директор Егзит фестивала Душан Ковачевић је рекао да је све заправо кренуло још пре 21 годину када су давне 1996. године кренули студентски протести због изборне крађе на локалним изборима у Србији. Иако по његовим речима Нови Сад тад није био покраден, они су се као актуелни студенти солидарисали са колегама из других градова, блокирали су факултете и организовали шетње кроз цео град.
То је била прва акција из друштвеног активизма, рекао је Ковачевић и додао да је енергија тих протеста уткана у сам Егзит и у том контексту поменуо 1997. годину када је полиција блокирала студенте у Коларчевој улици што је трајало девет дана и ноћи. Тад су организоване прве журке, донето је озвучење и тај дух представља ембрион из ког је изникао Егзит, а након тога, 1998. године десила се журка коју су организовали бубњар и композитор Драгољуб Ђуричић и он у леденој дворани Спенса.
Музика је та која може да вас из апатије одведе у нешто позитивно, рекао је оснивач организације Отпор Срђа Поповић и присетио се концерта из 1997. године када је Србија, по његовим речима, имала највећи протестни рок концерт у историји света:
- Прво озбиљно “венчање” између рок бендова и друштвеног активизма десио се 13. јануара 1997. године и тад је окачена највећа застава Отпора испред Спенса и много након тога, оно што је била енергија рока и побуне је обележила не само промене у Србији већ и то како је свет почео да гледа на Србију.
Једина ствар са којом у Србији нема зезања, осим фестивала у Гучи, је Егзит, закључио је Поповић и додао да је посебно поносан на то што је део свега тога.Извршна директорка фонда за Балкан Хедвиг Морваи присетила се периода када је на Егзит дошао фински политичар Оли Рен, иако односи између Европске комисије и наше владе у том периоду нису били добри.
- Сама његова посета је била јако важна Србији, а то што је он дошао на Егзит је било нешто потпуно невероватно и десила се ситуација да се тадашњи министар спољних послова попео на бину да буде део Егзит трибине иако није био позван - подсетила је Морваи.Оли Рен се понашао као и сваки други обични посетилац Егзита, а када се попео на бину дао је обећање да ће све учинити да се Србији укину визе што је у том тренутку било незамисливо, рекла је она. Морваи је рекла да је Егзит важан зато што постоји и расте као место где се негују одређене вредности попут толеранције и различитост:
Душан Ковачевић је закључио да од првог дана званичног Егзита 2001. године, након ратова и свих несрећа које су задесиле овај простор, Егзит је успевао да сакупи све људе из бивших република чији су очеви међусобно ратовали и који су одгајани у духу да мрзе једни друге и ујединили се кроз снагу музике и жеље да буду заједно и да живе нормалним животом.
Та енергија се по његовим речима толико осетила да су сви музичари који су дотад имали прилике да свирају у Берлину, Лондону, Паризу рекли страним медијима како постоји један фестивал у једној земљи на некој тврђави где када одеш да свираш, а после њега се толико напуниш енергијом да одмах можеш да одеш у студио и да снимиш нови албум. Тај мит је настао због овдашње публике и жеље са бољим животом, рекао је Ковачевић и додао да је основна сврха Егзита у данашњим друштвеним околностима спречавање да се нека нова врста сличне трагедије не понови.
Тиха балканска већина мора да постане гласна балканска већина, закључио је Ковачевић, јер ни 1989. нико није ни посумњао да се може догодити крвави рат. Сад када знамо да је то могуће, не смемо да верујемо да смо мали у оносу на политичке силе, војску и друге интересне група, већ морамо да сарађујемо.
Катарина Бачкалић
