Више од 8.000 комисиона у Србији, и још 4.000 такозваних мешовитих радњи, оних с правом на комисиону продају, све су прилике, неће више постојати.

У сваком случају, не као такве продавнице, а да ли ће сви ставити катанац, остаје да се види када светло дана угледа нови правилник о комисионој продаји, који је припремила Влада Србије, односно неколико њених министарстава.
Како је за “Дневник” рекао председник Уније текстилаца и челник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић, тај је документ “прошао” сва ресорна министарства и следеће недеље би требало да добије зелено светло. Реч је о измењеном Правилнику о евиденцији промета и услуга, којима се доносе радикалне промене на овом тржишту. Овај “папир” заправо претвара комисионе у СТР, а наш саговорник очекује да ће се њиме у великој мери смањити енорман шверц, због којег годишње држава изгуби четири милијарде евра. Између осталог, комисиони неће моћи да ставе у промет робу без доказа о пореклу и сертификата, дневно ће достављати извештај о промету, укида се исплата у кешу....
– Само у Србији постоје комисиони, али овим им је одзвонило. Нема их ни у новом закону о трговини, који очекујемо ускоро. Путем комисионе продаје обрне око 712 милиона евра годишње, а тек десети део се евидентира кроз фискалне касе. Комисиони су ништа друго већ озакоњени шверц. У Европи то је давно изашло из праксе јер се роба која нема порекло продаје по бувљацима или на аукцијама – каже Кнежевић, додајући да још око 60.000 тезги нема фискалну касу, али то је “сиротињски шверц”. – Такође, у Србији постоји 110.000 тезги на којима се продаје роба која се увози из Кине, вредна око 700 милиона евра. Царина на ту робу је десети део њене номиналне вредности. А после царињења, 90 одсто кинеске робе прода се на црно.
Из Турске стижу памучне плетенине, чији је увоз вредан око 300 милиона евра, и највећи део одлази на бувљаке, које, наравно, нико не контролише. То је омогућавао, између осталог и застарели правилник, али и масовно кршење прописа од комисионара. Тако је у једној од ретких контрола, пре две године, у само недељу дана од 200 провераваних радњи, 170 било неисправно. Тада је заплењена роба без порекла вредна 845 милиона динара, поднето је стотинак пријава а катанац стављен на око 30 трговина.
– Држава је, изгледа, коначно озбиљно решила да се бори с овом алом на нашем тржишту. Годинама већ тражимо од ње да сузбије сиву економију, која оштећује буџет земље, разара домаће компаније и економско ткиво сваке земље. Недавно је основана радна група а сада смо, ево, надомак видљивих резултата – каже Кнежевић.
С. Глушчевић

Да се зна порекло
По новом правилнику, комисиони ће морати да имају доказ о пореклу робе, односно фактуру, фискални исечак којим се потврђује да је купљена од неког другог, или царинску декларацију, а као и остале трговине, мораће да приложе и сертификат о квалитету. Новина је и то што ће свака фактура, осим врсте, количине и цене робе, садржати и податке о књиговођи који је извршио раздуживање. Књиговођа ће чак, каже Кнежевић, остављати и број свог мобилног телефона, под претњом кривичне пријаве, како би инспекција током контроле, на продајном месту или у транспорту, могла да провери да ли је реч о стварном или фиктивном документу.