ВОДИЧ КРОЗ ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
 

Пише: Борис Ковач

„Еј, не познаво, по њој ’одо!”
Или тако некако неко рече у/о Андрићевој „На Дрини ћуприји”.

Домаћи политичари који владају у име обећане нам европске будућности никако да нас својим поступцима убеде да знају шта је то Европа а камоли да су по њој заиста „’одали” односно, боравили, радили, искусили то што наводно желе да нам донесу, пренесу, успоставе у нашем малом (или већем) месту. Оно, туристички су можда и „’одали” или сада када су се дочепали функција то чине и такорећи пословно, репрезентујући нас, о државним дневницама, у понеком нашем „пријатељском” градићу уговарајући, на пример, значајну културну размену. Бојим се да је њихова европска прича исто тако празно декларативна као што је то најчешће био патриотизам националиста који су своју храброст радије доказивали у Хртковцима или Новом Саду него на бојиштима Босне или Косова.
Позван да напишем нешто о актуелној културној политици у контексту европских интеграција, а с обзиром на то да нисам политичар него уметник, не бих о томе теоретисао већ бих изнео своје искуствене увиде. У Европи сам живео пет и кусур година, у Италији, Словенији (која је тада била на путу ка Европи) и Аустрији: имао сам око пола хиљаде концерата широм те исте Европе и тамо ми је објављено 12 албума (пардон, два у Канади). Каква су, пак, искуства напр. новосадског министра за културу (ко год да је) са Европом? Или саветника градоначелника за културу? Добро, не мора се баш по нечему „’одати” да би се то нешто познавало.
Када би хтели, они би знали да се из буџета за културу (сходно само логици, не мора Европи) не сме финансирати комерцијални фестивал доминантно туристичког значаја. Ако постоји туристички интерес града онда фестивал треба из праве касе финансирати, зар не? А када још при томе тај музичко туристички вашар градоначелник прогласи јединим правим културним брендом града од 400 хиљада душа, на који, дакако, ваља утрошити већину пара из буџета за културу, онда се човек пита...
Да то у Европи тако не иде нису морали далеко ићи па видети: Сигет фестивал (опет негде где сам „’одо” тј. три пута наступао па знам), управо онај који су наши генијалци оригинално прекопирали, не само да не добија новац од града Будимпеште, него фестивал плаћа граду да би се у њему одржавао. Добро, да се не поредимо са Мађарском, она је већ Европа, сећам се (и тамо сам „’одо”) да су у транзиционој Словенији, са почетка деведесетих, 20 посто укупног буџета за културу добијали независни пројекти, невладине организације, тзв. трећи сектор. Представници тог трећег сектора су учествовали у одлучивању коме ће и како тај новац бити усмераван. Капацитети културних инстутиција су имали, при томе, бити на располагању за реализацију тих пројеката.
Зар онда треба да се чудимо енормној словеначкој културно уметничкој продукцији по којој су у свету прослављени и томе да најталентованији Словенци, већином, нису напустили Дежелу. Србију и Нови Сад, и данас, најбољи једва чекају да напусте. Шта да очекује, рецимо, мој син (18), изузетно надарени музичар када његов отац, заједно са 13 својих колега, врхунских музичара из ове средине, за реализацију великог пројекта, за целу ову годину, од града добијају бруто износ од 250.000 динара, колико је, рецимо, просечан нето хонорар једног ДЈ-а за један наступ у „данце арени” поменутог музичког фестивала.
Да ли ће закон о култури нешто заиста променути – видећемо, јер није довољно само донети закон већ га хтети и умети реализовати у пракси. Или ћемо, чекајући Европу, пре сачекати Бекетовог „Годоа”? Док је тако чему причати, морамо отићи и узети („’одо” и узо). И то је порука иницијативе не мале и не безначајне групе уметника и културних посленика, под именом „За културне политике”, (само)организованих у свом протесту против катастрофалне културне политике и којој посвећујем своје последње надање у промену. Очекујем да континуитет политичке праксе Слободана Милошевића већ једном напусти наш град и наше животе, пре него што наши животи дефинитивно не напусте нас. А од Европе, пак, не очекујем ништа, тамо и даље „’одам”...

(Аутор је композитор из Новог Сада)
 

ЕУ водич у облику пдф документа