У недељу почиње летње рачунање времена

    На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почиње последње недеље марта тако што се време у 02:00 часа ујутро помера за сат унапред и рачуна као 03:00 сата.
    Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији завршава се последње седмице у октобру.
    Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије.    
    Летње рачунање времена је код нас први пут уведено  27. марта 1983. године.
    Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
    У свету, службено време се помера унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.
    Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме "продужава" дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
    Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе.
    На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу.
    Померање казаљки се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.
    Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном, на северној хемисфери.
    Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.
    Поред Исланда, једине европске земље која није увела зимско и летње рачунање времена, јесенас ни Руси, први пут после 30 година, нису померали казаљке часовника уназад. 
    На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.
    Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.
    Израел је, примера ради, до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско летње време.
    Поједини астрономи су против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.

(Танјуг)