Скупе кафе и сокови, “дневна карта” која не важи цео дан него само један улаз, фискални рачун уместо праве улазнице, четири дана прегласне техно музике за време трајања “Егзит” фестивала и најновије

правило “Градског зеленила” - забрањен унос алкохолног и безалкохолног пића на плажу, само су неки од многобројних начина извлачења што више пара из џепова грађана на Штранду. Новосадска обала Дунава има још неколико лепих, али дивљих плажа – Шодрош, Бећарац, Официрац, Мачков спруд, Бегечку јаму… Ипак, највише Новосађана похрли на Штранд, али готово сваки са којима смо разговарали је незадовољан овогодишњим, како кажу, безобразлуком домаћина.
- Пошто имамо троје деце, највише нам одговара ова плажа због игралишта, лепог прилаза води, дебеле хладовине испод Моста слободе… Међутим, прошлог месеца смо оставили преко 10.000 динара на Штранду, што је врло много у односу на наш кућни буџет. Ујутро дођем са децом, платим карту за мене и за најстарије дете и, иако код куће доручкујемо, око 11 сати им купим нешто да поједу или да се засладе. Ја, евентулано, попијем кафу и за ручак одлазимо кући. Поподне опет долазимо, сада с мужем, који је дошао са посла, опет плаћам улазнице и до увече остајемо, клинци поједу кувани кукуруз или кокице, ми попијемо пиће. Дневно само на улазнице дам 250 динара, а до краја дана сигурно потрошим 1.000 – прича нам Славица Шегрт са Детелинаре.
Каже, да су приметили да се кућни буџет знатно стесао у јуну, па су сад решили да уштеде колико год могу. Од куће доносе расхлађену воду, сокове, воће, кувани кукуруз и сендвиче, а пре неколико дана су у поподневним часовима она и муж хтели да унесу по лименку пива. Међутим, обезбеђење им то није дозволило.
- Били смо шокирани. Први пур чујем за то да алкохол и сокови не смеју да се уносе. Па и овако им је све прескупо, не дају нам да изађемо са Штранда да бисмо купили нешто да једемо или слично, већ морамо опет плаћати улаз. На све начине нас приморавају да потрошимо паре код њих, а безобразлук је колике су им цене – огорчен је Славицин супруг Огњен.
Ни закупци кабина нису били срећни када их је обезбеђење Штранда зауставило на улазу јер су у кеси носили сокове и пиво.
- У уговору о закупу кабина не пише да пиће нећемо смети да уносимо. Баш сам малопре питала човека на улазу због чега је донета таква одлука, а он ми је рекао да „Зеленило“ мора да заштити закупце локала. Дакле, да натерају народ да пије у кафанама иако они то не желе? А ко ће да заштити нас, закупце кабина? Какве су то глупости и измишљотине? – пита се видно узрујана Бранкица Петровић, која већ неколико година закупљује кабину на градској плажи. Она додаје да је као закупац добила и сезонску карту, али да је њен супруг морао да плати. Међутим, за карту која важи до краја сезоне ове године „Зеленило“ тражи 1.000 динара, плус додатних 300 за њену израду.
Она сматра да је то буквално черупање ионако осиромашених грађана јер је, како каже, упозната са пословима у штампарији и зна да цео табак (24 карата) заједно са пластифицирањем кошта нешто више од 100 динара. Томе можемо додати да ни овогодишњи комфор плаже, која је увек важила за најуређенију, није на нивоу на који су посетиоци навикли, јер нам се све више купача раноранилаца јавља с примедбом да су Дунав и плажа на Штранду у јутарњим часовима препуни пластичних флаша, грања и другог смећа које није покупљено на време; у шта смо се и лично уверили.

И. Брцан

„Зеленило”: Забрана више не важи

Портпарол „Градског зеленила“ Иван Ножинић је за „Дневник“ рекао да је спорни натпис на улазу Штранда остао случајно, а да је постављен за време „егзитовске“ халабуке због како каже, безбедности посетилаца.
- Хтели смо да спречимо да посетиоци “Егзита” уносе алкохол и опијају се на плажи. Но, тај натпис је важио тад, сада више не – рекао је Ножинић.
Међутим, обезбеђење на улазу нема такву наредбу. Њима је, како смо сазнали од једног човека са главног улаза, речено да не дозвољавају да било ко уноси своје пиће, а нарочито алкохол. То потврђује и натпис који се ни даље не скида са улаза, иако је од “Егзита“ прошло већ скоро месец дана.

Све папреније него у граду

Закупци локала на Штранду за сокове траже и по 160-180 динара, а за кафе 100. Кувану кукуруз се продавао за 100 динара, а сад за 80, иако се на пијаци већ продаје за 10-25 динара. Франшиза уличних продаваца виршли хот-дог који се у граду продавао за педесетак динара, на Штранду без пардона узима 100 по виршли. Срећом, на плажи постоји и кафић који кафе продаје за 50, пива за 60, а сокове од 50 до 100 динара и својим приступачним ценама итекако привлачи многе купаче.