За Летњу школу црквеног појања “Корнелију у спомен”, насталу пре 18 година, када су озбиљна научна кућа, Музиколошки институт Српске академије наука и уметности и Друштво за неговање традиција

и развој Сремских Карловаца понудили нашој омладини стасалој у доба ратних дешавања у окружењу, инфлације и санкција, да кроз седмодневни летњи камп у Карловцима стекну и прошире музичка, духовна и друга сазнања до којих на другим местима не би могла доћи, протоком времена не опада интересовање. Напротив, из године у годину оно је све веће, а међу члановима црквених хорова одлазак у ту летњу школу у Карловце, сматра се наградом. Док нова група полазника из Србије, Црне Горе и Републике Српске користи мало преосталог времена за увежбавање репертоара за вечерашњи концерт, питамо ауторку програма школе и директорку Музиколошког института САНУ проф. др Даницу Петровић, да ли постоји разлика између летњих школа на почетку тог пројекта и ових сада.
- На самом почетку школу су похађала деца са разних страна, без икаквог искуства, тек по неко је певао у хору – присећа се почетака професорка Даница Петровић. - Било је заиста тешко вежбати с њима и научити их “господи помилуј” и требало је уложити огроман напор да бисмо их мотивисали и покренули. Већ прве године смо почели са литургијом Корнелија Станковића, она додуше јесте лака, али они ништа нису знали. С друге стране долазила су деца са различитим проблемима мислећи да ће их овде решити. Неки су за духовни живот мислили да је психотерапија. Свега је ту било. Временом су се ствари мењале. Почели су све више да раде црквени хорови и деца су се укључивала у њих, да не говорим да су после пет или шест година наши полазници у својим местима формирали нове хорове. Они нису овде научили да диригују, то су савладали на академијама, али су овде долазили до материјала, сазнања како решавати проблем дириговања у цркви, праћења саме службе. Последњих три - четири године долазе нам зрели хорски певачи, са огромним неистрошним ентузијазмом. Међу њима има диригената који воде хорове са доста успеха и не либе се да стану међу остале певаче да певају, па се ми изненадимо када схватимо да су они у ствари хоровође, пошто нам они то не кажу. Долази доста људи из Црне Горе и Босне, нови, свежи, снажни гласови. Има ту и студента са Музичке академије у Источном Сарајеву, који студирају различите одсеке, па и одсек за црквено појање.
Полазници након завршеног курса као замерку наводе углавном само то да камп прекратко траје. Седам дана, по њиховом мишљењу, није довољно и сматрају да би 10 дана било оптимално време да се постигне све када је програм у питању. Превасходно им недостаје довољно времена за обилазак знаменитости Карловаца, Новог Сада и околине. Овогодишњи одлазак у Матицу српску био је велико изненађење за већину, нарочито оне из Црне Горе, Босне и удаљених крајева Србије.
Мада је у поређењу са периодом од пре 20 година интересовање за црквену музику код нас порасло и даље не постоји ниједна школа која се бави њоме, то чине, по речима професорке Петровић, појединци.
- Једино на Музичкој академији у Источном Сарајеву има одсек црквене музике и по томе је она јединствена на Балкану – каже наша саговорница. - Било је покушаја да се црквена музика уведе у музичке школе, али то очигледно није урађено на прави начин. Додатни проблем ствара дељење на поклонике византијског и српског појања. Ја сам за то да ми не заборавимо оно што је овде настало, јер то нема ко други да негује. Грчко певање се учи свуда, у Америци, Грчкој, где год имате грчку заједницу и на томе им свака част. Они се својски труде да своју традицију сачувају и у томе би могли да нам послуже као пример.
З. Милосављевић

Идеално место за школе музике

Сремски Карловци су идеалан простор за одржавање летњих школа било које врсте и имају публику – каже Даница Петровић. - Било би лепо да се током читавог лета у њима дешава тако нешто и то може да да тон овом месту и улије много живота. У прилици сам да чујем да многи наставници музике морају да плаћају разне курсеве због лиценце, али и то да на њима има свакаквог садржаја. Ово је рецимо курс који би њима могао да пружи нова сазнања. У преподневним часовима могао би да има часове за наставнике музике на којима би им се указивало на нову литературу, на то шта могу још да раде са децом, да упознају ново објављени материјал и нова звучна издања, с друге стране да виде како раде други диригенти и да се окушају сами у томе. Идеја је заиста много.