Закон о предшколском образовању и васпитању, који је усвојен крајем марта, предвиђа да у јаслице иду и бебе млађе од годину дана. Иако родитељи имају могућност да упишу

у вртић бебе млађе од годину дана, на последњем конкурсу за упис у Новом Саду није стигао ни један такав захтев.
Директор предшколске установе “Радосно детињство” Борислав Самарџић рекао је јуче за “Дневник” да тренутно ни један објекат у граду није адаптиран за бебе, а пошто закон налаже да се примају и бебе већ од шест месеци, они ће морати да се прилагоде томе.
- У овом случају мора да се мења комплетан систем исхране, што значи да кухиње морају да се адаптирају и опреме за припрему хране овако мале деце. Бебе по правилу сисају, а у тим случајевима би морали да им обезбедимо адаптирано млеко и посебне кашице за тај узраст, с тим што би бебе које сисају морале да добијају мајчино млеко - објашњава Самарџић. Такође, морале би да се опреме и собе, јер бебе изискују посебну негу, а самим тим у овој установи би морали да запосле још педијатријских сестара, лекара и васпитача. У собама би требало да буде свега шест до осам беба, а оне би морале да имају посебне креветиће с оградицама, требало би да се поставе топле, антиалергијске подне облоге, као и простор за вежбе за развој психомоторике и говора. -Поштујући Закон, родитељима морамо да дамо могућност да упишу дете већ са шест месеци, а на њима је да одлуче да ли ће је искориситити. На овом конкурсу није било интересената, што не значи да их неће бити. Међутим као отац нисам за ову варијанту, јер мајке имају годину дана породиљског и то је једина година у њиховим животима и животима њихове деце када су по цео дан заједно. И деца од годину дана су мала за одвајање од природне околине, а камо ли бебе – каже Самарџић и додаје да не треба заборавити да су у овим случајевима потребни и стерилизатори за флашице и дуде.
Члан градског већа задужен за образовање Милан Ђукић каже да све то изискује и нова инвестирања за које би град морао да издвоји новац.
- Овај закон јесте усвојен, али се сад чека доношење подзаконских аката, како би он добио потпуну примену. На сву срећу мајке још увек имају годину дана породиљског одсуства, па за сада нема пријављених беба. Ипак уколико се и овде донесу неке измене да се породиљско скрати, морали би да донесемо правилнике који би дефинисали које су стварне потребе ове установе – наглашава Ђукић.
Педијатри нису изненађени што нема захтева за упис у вртиће шестомесечних беба. Они сами, како кажу, никада не би саветовали родитељима да тако рано дају дете у вртић. Сматрају да није паметно одвајати бебе у том узрасту од мајке, јер су још физиолошки везани за њу, не иду на ношу и незрели су за колектив у сваком погледу. Многе бебе се доје у том периоду, а тада се и уводи адаптирано млеко и немлечна храна, на коју треба пратити реакције и евентуалну појаву алергије. Иначе педијатри кажу да се до треће године развија имунитет детета и да је тек тада психички, физички и емотивно спремно за колектив. Међутим, темпо живота тера родитеље да децу пре треће године уписују у вртиће.
- То је осетљив период за бебе. Тада им се уводе кашице, дају мале порције и прати како реагује на коју намирницу. Не знам да ли би било где пазили на дете као што то мајка ради. Ипак, све зависи од тога да ли мајка има ту могућност да дуже не ради и да јој у помоћ ускачу баке и тетке, као што је случај са мном - истиче Ивана П. мама једногодишњег дечака, који у вртић неће кренути још најмање два месеца.

Љ. Натошевић