која није ни радила откако је завршена у јанауру 2007. године. У јавном огласу је наведено да ће се имовина продавати јавним надметањем 10. децембра на адреси предузећа у 13 часова по одлуци Надзорног одбора у оквиру плана реорганизације фирме.
Потенцијалним купцима АТП „Војводина” нуди сву непокретну имовину предузећа осим нове зграде МАС-а па у поседу фирме остаје, уколико лицитација успе, само 5.000 квадрата. На продају су, како је у огласу наведено, зграда друмског саобраћаја, а то је нови сервис за аутобусе, по почетној цени од 2,4 милиона евра прерачунатих у динаре по средњем курсу Народне банке Србије, затим стари сервис за аутобусе, по почетној цени од 1,28 милион евра, такође у динарској противвредности, и аутобуска станица у Иригу, по почетној цени од 150.000 евра у динарима.
Предмет „АТП Војводина” у протеклих осам година био је на разматрању више судова, два пута код Привредног суда у Новом Саду, два пута код Апелационог у Београду и Вишег суда у Новом Саду. Спорове је водио некадашњи власник АТП „Војводина” Илија Девић јер Град, упркос склопљеном уговору, није преселио међумесни превоз с МАС-а код Железничке станице на Сентадрејски пут, где је Девић изградио нову међумесну аутобуску станицу.
Град Нови Сад је 2013. године, по судској пресуди, платио више од три милиона евра у динарима АТП „Војводина” јер међумесни превоз није пресељен, а новац је на специјалном рачуну и још нико од поверилаца није намирен.
После пресуде Уставног суда изречене на штету Девића, тај предузетник сада правду тражи у Стразбуру, сматрајући да су му повређена права загаратнована Европском повељом и Уставом Србије. Девић оспорава пресуду Уставног суда јер монопол доказује Агенција за заштиту конкуренције, а у случају „Војводине” тај доказ не постоји јер међумесним аутобуским станицама у Србији, по закону, управљају привредна друштва и све станице су приватне, док цене станичне услуге прописује Привредна комора Србије.
З. Делић
