Ћуте, у Дунав гледају, улов чекају

Једна од дунавских оаза, које та река вешто крије од оних који то не умеју да цене, јесте и насеље Шаран, идеално место за љубитеље пецања и вечите заљубљенике у природу.

Док прилазимо истоименом угоститељском објекту кроз истоимену улицу, делује нам некако пусто и тихо, као да је цео комшилук заспао неким лаким преподневним сном или дремком после обилног доручка. Ипак, код саме воде ствар је нешто другачија. Овде се могу видети пријатељи како седе загледани у Дунав, најчешће ћутке, као да им вода нешто мудро збори и приповеда. Ту тишину прекине понеки поздрав онога ко тек долази да проведе своје време удишући природу.

Готово непристојно смо прекинули тај мир, желећи да чујемо шта је то код Дунава што тако привлачи и увлачи се у кожу онима који га иоле спознају у правом светлу. Приче су наизглед свима исте, Дунав се живи одмалена, то је готово ствар васпитања. Од њега нема лепше воде нити бољег места за бити.

Тако је и обала уз насеље Шаран постала место за страствене пецароше и љубитеље природе. Овде се често организују окупљања па ће се тако 15. августа одржати такмичење у кувању рибље чорбе. Некада је, како кажу дунавски староседеоци, на таквим такмичењима било по 250 котлића, а сада има само толико људи. Мање се има времена за дружења те врсте.

Ипак, пензионерски дани се најбоље проводе када дрвеће представља зидове, а трава и песак подове простора у којем се свакодневно борави. Они који с већом тврдоглавошћу воле реку, успеју себи да направе сплавове на којима ће проводити ове летње дане.

Један од таквих је и сплав чика Душка, који је привукао нашу пажњу својим живописним изгледом и црвеном бојом која се нарочито истиче у свом зеленом окружењу. Пут до сплава није био тако једноставан, када нас је у намери да приђемо прекинуо лавеж два пса која су потрчала према нама. Ипак, само су нам показали, радознало нас њушкајући, да „кућу” има ко да чува.

– Те сам псе спасао из Дунава кад су били штенци – рекао нам је при поздраву чика Душко. – Неко је, изгледа, хтео да их баци, а мени их је било жао. Сада су стално ту код мене.

Овај заљубљеник у природу пензионерске дане проводи на свом сплаву, дружећи се с пријатељима. Тако га је и опремио јер места има за десетак људи. Ипак, нису сви спремни да издрже најезде комараца, којих највише има у ранијим вечерњим сатима.
– А ни комарци нису више што су некад били – каже чика Душко. –Некад су били већи и лакше их је било уочити. Данас, видиш само да су те већ ујели.

Ноћи су на реци најпријатније, а овом пензионеру је соба његов чамац, који носи интересантни назив „Афричка краљица”. Имајући разумевања за „данашње младе” који слабо знају шта ваља, чика Душко нам је стрпљиво објаснио да је његов чамац добио назив по истоименом филму у којем су љубавни пар глумили Хемфри Богарт и Кетрин Хепберн.

Пуни лепих утисака, оставили смо дунавског Хемфрија да ужива у својој малој идили, надајући се да ћемо идући пут на истом месту затећи и неку Кетрин како му прави друштво.

В. Павлов
Фото: С. Шушњевић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести