Директор Завода за заштиту споменика културе Мирослав Копања, у име издавача, али и као један од мештана Каћа, није крио да му је драго што је после књиге о ковиљској „Чарди” и о Бегечу, установа коју води преузела да потпише још једно дело. Свестан тога да на 152 стране свакако није могло бити обухваћено све оно што заиста заслужује да се нађе међ корицама, Копања је додао да ће сви евентуални пропусти бити исправљени. Верујем да ће ова књига свакако доживети и допуњено и проширено издање, па отуда позивам све добронамерне Каћане да доставе примедбе, а ми ћемо се потрудити да пропуштено исправимо рекао је Копања.
Песник Перо Зубац додао је да су места попут Футога и Каћа често неоправдано била у сенци Новог Сада те је зато постојање овакве књиге значајно. Дело које је пред нама отишло је даље од свог наслова јер се у великој мери бави и својим становницима, својим Каћанима. Чуо сам да је лепше живети у Каћу него у Новом Саду па ако једнога дана остарим, сигурно ћу се доселити овамо рекао је у шали Зубац, што је изазвало салву смеха у публици.
Ауторка Светлана Кресоја рекла је да је књига настала такорећи случајно, највише захваљујући инсистирању Мирослава Копање. "Истраживала сам податке за Завод, а што сам све више долазила до нових сазнања, грађа је постајала обимнија и интересантнија" - казала је ауторка. "Када ми је директор предложио да приредим књигу, нисам се много двоумила и на указаном поверењу сам захвална, а на читаоцима је да дају свој суд."
Завршну реч на промоцији дао је наш колега, један од знаменитих Каћана, новинар и публициста Ђорђе Рандељ. За мене је Каћ и иње, и ветар, и киша, и летња врућина. О Каћу бих могао говорити сатима, али овом приликом издвојићу једно. Као студент у Београду, сањарио сам о томе да играм „деветку” на „Маракани”, а да ми центрирају Џајић и Аћимовић. А као дечак, у Каћу сам маштао само о томе да ми лопту додаје најбољи рукометаш Бора Јовић, јер прича о Каћу увек може да буде и прича о Рукометном клубу „Југовић”.
С. Савић
За свакога по нешто
Историчар у Републичком заводу за заштиту споменика културе др Ненад Лајбеншпергер напоменуо је да „није лако писати монографије о малим местима, највише због недостатка адекватне грађе, па је тиме дело Светлане Кресоје значајније”. Читаоци ће се у књизи срести с историјским развојем места, преко описа његовог становништва, привреде, градитељског и културног наслеђа, па све до знаменитих личности, спортских клубова и онога што Каћ представља данас рекао је Лајбеншпергер, уз уверење да ће сваки читалац имати шта да препоручи својим пријатељима и познаницима.
