у зависности од могућности, али и жеља. Са повећањем ових могућности дошле су и нове дилеме и страхови који се јављају код жена. У складу са тим, савремено доба нам је донело још једну новину, а то је дула –немедицински део тима на порођају.
Да би се будуће мајке упознале са овим термином, али и особама које то раде, у Америчком кутку је организована пројекција филма „Дула! Најбољи савезник на порођају“ британске редитељке Тони Харман. Овај документарац прати три порођаја који се одвијају уз подршку дуле.
Дакле, дула пружа. Она ради разне ствари, попут масаже, хидротерапије, техника релаксације, вежбе дисања, предлаже положаје за смањење бола, помаже партнеру да се укључи у сам процес порођаја и мост је у комуникацији између жене и медицинског тима. Дуле су постале популарне током осамдесетих година, када су жене почеле да бивају узнемирене због пораста броја царских резова. Будуће мајке су почеле са собом да воде пријатељице, акушерске сестре које лично познају или друге особе које би помогле током порођаја и залагале се да се избегну рутинске процедуре које би могле да воде до царског реза. Оно што и саме жене које се тиме баве наглашавају, а веома је важно јесте да дула није исто што и бабица. Бабица је медицински радник, она има знање и вештине да буде уз жену током порођаја и стара се о томе да са медицинске тачке гледишта на порођају прође све како треба. Дула је такође подршка и помоћ самој бабици, али никада замена за њу.
Новосадска дула и саветница за дојење Јасмина Лолин је присуствовала пројекцији филма и била је ту да објасни шта ово занимање подразумева у свету и код нас.
- Породила сам се у Канади, а тамо су дуле заступљене у великој мери. Мотивацију да постанем дула сам добила јер сам и сама имала леп порођај захваљујући томе што сам уз себе имала супруга и бабицу која ми је помагала као што би то дула чинила. Када сам дошла у Србију видела сам да жене немају ту врсту подршке, а знала сам колико је то мени значило – рекла је Јасмина и додала да у нашој земљи то није довољно развијено. - У Ванкуверу, где сам ја живела, сви очеви иду на порођај и тамо је просто срамота ако супруг не жели да присуствује порођају. Дуле су у Србији нов појам. Код нас се оне везују за кућни порођај, а разлог за то је што је у већини породилишта још увек забрањено присуство трећег лица, па се дуле зову највише на кућне порођаје, што није увек правило. На западу су дуле чак и запослене у породилиштима. Овде жене којима је потребно да неко буде уз њих иду у Панчево, Суботицу, Зрењанин или Бачку Тополу, где је могуће присуство трећег лица, јер у Новом Саду то за сада није случај – објаснила нам је ова новосадска дула.
Пројекцији британског документарца је присуствовала и Тања Чокић, трудница која иза себе има један порођај без присуства дуле, али је била заинтересована да види како то функционише.
- Први пут сам се породила природно са индукцијом и имам лепо искуство. Није било страшно колико сам мислила и слушала од других. Ипак мислим да би било добро да постоји могућност да имаш неког поред себе у тим тренуцима. Мој супруг је веома сталожен и то ми је пуно значило иако није могао да присуствује целом процесу –рекла нам је Тања.
Дула је ипак професија као и било која друга, што значи да свака дула има цену за услуге које пружа. С обзиром да је ово потпуно нова професија код нас и тек треба да заживи, дуле су врло доступне. Уобичајено да оне жене које тек стичу прва искуства, оставе породици да одреди колико ће јој платити за пружене услуге, док искусније дуле наплаћују између 100 и 200 евра, а могуће је да има и оних које су спремне да волонтирају како би стекле потребно знање за даље усавршавање.За очекивати је да ће се са развојем свести о овом занимању повећати и цена услуге коју дула пружа.
В. Павлов
