свакако, имају шта да виде, можда нешто и купе, а свакако да понешто и науче.
Пролазећи кроз масу људи који, у складу с интересовањима, застајкују по штандовима и уз свакојаке радне машине, долазимо и до дела намњеног изложби животиња. Дакако, коњи, краве, овце, козе и свиње су у првом плану. Како се ближило подне, и сунце је све више грејало, што се, после тмурног јутра, приметило на већини присутних. Кажемо већини јер је било и оних којима је неко, очигледно, покварио расположење, попут момка који је у штали, на запрепашћење многих, шутнуо коња који је „прилегао”. На срећу, био је то издвојен случај, али су опор утисак и ружна слика остали у сећању.
Дакле, коњи, липицанери нарочито, украс су 83. пољопривредног сајма. Има их из разних ергела и штала, а „Дневникова” екипа наишла је на више него срдачан пријем такозваног малог одгајивача из Кикинде Зорана Јаконића. Колико тај човек воли коње, јасно је из сваке његове реченице. Каже да је имао среће када се женио јер, да му и супруга не воли те прелепе четвороношце, питање је докле би догурао.
– Сваки ме годишње кошта бар 1.000 евра, када урачунам колико по коњу оде за детелину, зоб, тимарење, транспорт, а имам их десет – вели наш саговорник, који уверава да за све животиње, а коње нарочито, треба имати душу. – Коњ ће вас непогрешиво проценити. Ако сте опуштени, добронамерни, весели, тако ће вас и доживети, а уколико сте узнемирени и нервозни, доживеће вас као опасност и браниће себе и своју територију.
Парк природе „Засавица”, изложио је подолско говече и надалеко чувене мангулице.
– Потражња је велика, распитују се људи, а ко намерава да купи, треба да издвоји око 300 евра по комаду када су одрасле свиње у питању, док прасе од око 25 кила кошта 150 евра – вели радник Влада Милованчевић. – На другом штанду, ближе уласку у „Мастер центар”, имамо штанд са сухомеснатим производима и верујем да је тамо гужва још већа него овде.
Упркос папреним ценама, људи су куповали сланину (1.200 динара килограм), и кобасице (2.400 динара), док је за целу шунку било потребно одвојити 100 евра!
У делу с овцама и козама затичемо младића из Сврљига Ненада Миленковића.
– Ми држимо сврљишку праменку, која је позната по праменовима вуне који јој прекривају очи, те се сматра да је најлепша она којој су најдужи – вели Ненад. – Ипак, та раса највише се гаји због меса. Цена живе ваге је око 3,5 евра. Некада је отац држао стадо од 100 оваца, док их сада имамо упола мање. Прилично су подложне болестима, али је за похвалу то што држава по овци сваког одгајивача субвенционише с по 7.000 динара, док нам општина даје 2.000. Имамо где да их напасамо па је потребна само добра воља да себи обезбедимо пристојан живот.
А где су козе, ту је и козји сир. Производ с посебном плесни газдинства „Будимировић” поносно је показивала једна госпођа.
– Паковање од пола килограма кошта десет евра. Немамо проблем с пласманом јер наш производ редовно откупљују – казала је она.
После дуге шетње, путнику-намернику ваља и предахнути. Тако смо под једном шатром проћаскали с двојицом другара из Ваљева, Драганом Станојевићем и Радетом Поповићем.
– Долазимо сваке године – каже Драган. – Поранимо, гледамо да смо на сајму најкасније до девет часова и онда крећемо у обилазак. После четири-пет сати кибицовања, ред је да се окрепимо. Потрошимо сваки по пет-шест хиљада, ако уз храну и пиће урачунамо и гориво. Задовољни смо сајамском понудом, али су и цене папрене. Приметно је да је све више страних произвођача, а од домаћих за око су нам запале прскалице и сејалице из Велике Плане и покоји трактор ИМР-а Раковица.
С. Савић
Пони спустио цену
Док одрасли љубитељи коња на Пољопривредном сајму најрадије гледају липицанере, најмлађе посетиоце привлаче пони коњићи. Има их неколико, чији власници услуге јахања наплаћују 200 динара, али у складу с малом потражњом, пада и цена. Тако је Душан из Долова, док се одмарао са својим понијем Малишом, рекао да нема срца да каже „не” када му приђе отац с двоје деце и пита „могу ли обоје за 200 динара”.
