Искуства братског града смернице за напредак

Процедура за измену Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, о којој је доста било речи претходних година, званично је

 покренута пред републичким институцијама и, по речима председника општине Сремски Карловци Ненада Миленковића, почетком наредне године требало би да тај посао буде завршен. Након тога, предлог измена и допуна треба да се нађе пред републичким парламентом који одлучује о томе.

– То је први корак да бисмо дошли до форме закона која ће обезбедити заштиту културно-историјског наслеђа Карловаца – каже Миленковић. – Редефинисањем тог закона мислим да ћемо постићи битан искорак када су Сремски Карловци у питању. Тиме се потврђује да су Карловци у интересној сфери и Владе Републике Србије, да они нису брига само Карловчана и АП Војводине, него целог националног корпуса.

Миленковић наговештава почетком идуће године рад и на редефинисању старог језгра Сремских Карловаца у погледу проширења пешачке зоне у њему у сарадњи с надлежним заводима за заштиту споменика културе јер се, како каже, као императив намеће обилазак заштићеног језгра искључиво пешке.

По његовом мишљењу, Сремски Карловци заслужују да имају и статус заштићене светске културне баштине и у погледу доласка на ту листу УНЕСКО-а треба да се угледају на братски град Бардејов у Словачкој.Карловци заиста имају много тога да науче од тог града на југоистоку Словачке. Бардејов је 1952. године проглашен за споменик од националног значаја и од тада држава улаже у његову обнову. Тридесет четири године касније добио је златну медаљу од УНЕСКО-а за очување културне баштине да би 2000. стари део града са Синагогом био стављен на листу светске културне баштине.

Чест гост Сремских Карловаца председник Бардејовског округа Мирослав Бујда каже за „Дневник” да је заједничко свим историјским градовима то што имају много споменика културе, а мало новца за њихову рестаурацију и заштиту.– Наша улога је да сачувамо све те споменике и оставимо својој деци у наслеђе, а за то су потребне паре – поручује Бујда. – Ако има новца, све ће се лако поправити, ако нема, тај посао иде споро.

Ми смо писали пројекте и од ЕУ добијали доста новца, не само да бисмо их сачували него и унапредили. Мислим да Сремски Карловци сами немају толико пара за очување својих споменика. Србија је на прагу уласка у Европску унију и тај тренутак треба дочекати спремно. Карловци треба да спреме пројекте којима би да конкуришу и треба брзо да реагују. У супротном, како време одмиче, све мање новца остаје у каси.

Бујда напомиње да је тенденција приликом таласа обнове културно-историјских споменика у његовом граду била да они не буду само пуки споменици већ да се обогате садржајима који ће привући туристе, а поготово младе. Тако су на централном градском тргу у Бардејову у низу кућа које се иначе наслањају једна на другу, отворени локали различитих намена. Таква тенденција је и данас присутна у граду. Осим што је последњих година око града направљена обилазница за тешка возила, у заштићеном језгру саграђена је фонтана, чије водоскоке прати музика и светло, и то је младима постало једно од посећенијих места у Бардејову.

Добра околност, наглашава Бујда, када је Бардејов у питању је и то што је у Словачкој почетком новог миленијума донет закон о историјским градовима, на основу којег је Бардејов стално пружао руку према државној каси. 
– Било је година када влада није одобравала новац за наш град, али Бардејов је ипак, захваљујући својој доброј дипломатији, успевао да се домогне пара за своје потребе – закључио је Бујда.

З. Милосављевић
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести