потребно је да смо наспавани и здрави, односно, да не пијемо лекове. Даривање крви никако не треба да представља такмичење међу даваоцима, али увек може бити фасцинантно када чујемо да је неко дао крв више од 100 пута. Наша суграђанка Магдалена Селеши, која је одскоро у пензији, на добром је путу јер је до сада 95 пута дала крв и тако помогла многима.
– Први пут сам дала крв када сам била у четвртом разреду Електротехничке школе. Касније је то некако постало редовно, ваљда захваљујући акцијама у фирми у којој сам радила – каже Магдалена Селеши, и уз смех открива да је први пут разлог за тај гест био то што је добила слободне дане. – Касније је мојој пријатељици била потребна крв. Она није моја крвна група али некако, кад уђете у ту причу, све то вам много значи. Свесни сте да не постоји замена за крв и осећате неку обавезу да помогнете. Ја кажем да је увек боље да ја дам крв него да мени затреба.
Уколико одлучимо да постанемо даваоци крви, неопходно је да водимо здрав стил живота, а када дође дан када треба да учинимо тај племенити гест, веома је битно да смо одморни.– Најбитније је бити наспаван јер ако нисте наспавни, често она кап којом се мери ниво хемоглобина у крви неће да потоне па вас пошаљу кући. Исто тако, не смеју се пити лекови – објашњава Магдалена, и додаје да пре изласка из куће попије кафу да мало подигне притисак.
Добровољно давање крви је анонимно, али наша суграђанка се сећа случаја када су родитељи једног болесника који је примио крв желели да сазнају ко је био давалац, и касније је он још неколико пута дао крв за истог болесника.
– То је лепо изненађење када вас неко позове и вероватно бих и ја поступила исто – вели она.У нашем граду постоји „Изворни клуб 100”, који окупља добровољне даваоце крви. Њихови чланови-мушкарци крв су дали најмање 100 пута док су жене то учиниле најмање 50 пута. Магдалена Селеши је једна од 138 чланова овог клуба, што говори о томе да у Новом Саду има много хуманих људи, али, наравно, увек може бити још више.
И. Крагуљ
