Некадашња „Футошка шума“ сада се налази у првој градској зони. Поједини делови наликују на праву дивљину, а цео парк би вероватно то и био да није уређених кривудавих стаза и клупа уз њих.
На клупама седе и уживају и старији и млађи, а предах налази и медицинско особље оближњих здравствених установа. Деце има највише на издашним зеленим површинама. Посебан кутак за њих, мало игралиште, налази се у близини хотела „Парк“, али радо трче или провозају бицикл и уређеним бетонским стазама. Млади се могу видети и на местима где су широка стабла вишегодишњег и вишедеценијског дрвећа сама формирала места за седење. Посетиоце могу пријатно да изненаде и веверице, чиме је шумски доживљај парка заиста комплетан.
Настао у првој декади 20. столећа као парк специјалне намене око Јодне бање, граничи се са Футошким путем, Покрајинском болницом и Сајмиштем, а због конфигурације терена и поменутог богатства флоре, од стране државе 2006. године проглашен је спомеником природе и утврђен за значајно природно добро треће категорије. Још од постанка, у њему су сађене многобројне аутохтоне и егзотичне биљне врсте.
Изузетном вредношћу одликују се четири примерка стабла мечје леске, старости око 110 година, стабло гинка, најстарије у Новом Саду, затим веза, барског чемпреса, калифорнијског либокедра, црног и белог бора, Панчићеве оморике и посебно декоративно стабло пирамидалне беле тополе. Највише има високих лишћара, а у парку се налазе и најстарији примерци тулипановца, посађени 1965. године. На платоу испред бање пажњу плени старо стабло платана, остатак некадашњег дрвореда. Богатство овог природног добра огледа се и у 33 жбунасте биљке.
Некада атракција, у парку се налази и плитко језеро неправилног облика, које се заправо не може видети током целе године. Напаја се атмосферским и подземним водама, па током лета зна да пресуши. Уколико се не одржава, његови ивични делови у периоду када има воде обрастају мочварном вегетацијом која, опет, даје посебан штимунг.
Велики број шетача доказ је да им ова зелена оаза изузетно прија, а потврђује и то да су задовољни хигијеном и уређеношћу парка.- Рођен са у комшилуку и памтим када се 1961. овуда градило – прича недавно пензионисани професор математике Иван Станковић (65), који, може се рећи, живи са овим парком. – Тада сам се тој градњи толико радовао, међутим, када сам размислио, није то био баш паметан потез. У Мичуриновој се налазио ред кућа и све су срушили да би изградили паркинг.
На углу Мичуринове улице налазила се и мала црква, која је такође срушена, али видимо да успомене остају у сећању сведока једног времена. Футошки парк други је по старости паркова у Новом Саду, старији је од њега само Дунавски.Једним својим делом парк се наслања и на комплекс отворених базена „Сајмиште“ који су седамдесетих година 20. века никли на неуређеној површини под именом „Врагова башта“. С разлогом су овом месту дали такав назив, јер ту су биле закопане две авионске бомбе од 250 килограма, а деца су, сећа се Станковић, баш ту волела да се играју копајући рупе. Прошле су године док бомбе нису извађене.
У парку се налази неколико геотермалних извора. Први артерски бунар настао је 1897. године за потребе снабдевања града пијаћом водом. Убрзо су установљена њена бројна лековита својства, тако да се, осим за пиће, почела примењивати и у терапеутске сврхе у „Варошком јодном купатилу“ (садашњој Јодној бањи). У непосредној близини бање и у парку до сада је бушено укупно седам бунара. Међутим, из непознатог разлога, извор јодне воде већ сигурно 25 година није у функцији. Јодна бања је једна од четири у Европи која поседује овакав извор.
У непосредној близини налази се и Основна школа „Петефи Шандор“, па се неретко догоди да, користећи лепо време, у парк долазе ученици нижих разреда које учитељице доводе на часове у природи. То је један леп обичај и разлог више да се у парку одржава хигијена и поштује ред.
Бранка Павковић
