стране учествовали капиталистички експлоататори, а са друге радници, довело је до тога да се поменути датум облежи као једнодневни раднички збор. По узору на раднички бунт у Чикагу из 1886.године, потлачена класа желела је тако да искаже протест, али и оправдане тежње које су се састојале у пароли: осам сати, рада, осам сати одмора и осам сати проведених по сопственој жељи.
Боље услове рада Првог маја поменуте 1890.године захтевали су на свом збору и радници Новог Сада. Није их на том премијерном окупљању било много, свакако мање него два дана касније када су се поново састали на Ратном острву у слављеничкој атмосфери, али је та година посејала семе радничког бунта и борби за сопствена права. У почетку је власт на ова окупљања гледала као на својеврсни одушак незадовољника, па је тако радништву омогућавано окупљање под присмотром и будним оком полиције и жандара, али како је раднички покрет сазревао и постајао у Новом Саду самосвеснији, долазило је и до првих забрана, као што је то био случај 1907. године.
На различите начине радници су по новосадским погонима и трговинама обележавали Први мај. Током треће деценије прошлог века пролетеријат је у Новом Саду оснажио, а на тај, за радничку класу значајан датум, уместо пикника, радници су обустављали рад. На неколико сати утихнули би погони, „заћутале“ су машине, одлагани су алати... јер је пролетеријат на тај начин дао до знања послодавцима да неће тек-тако одустати од намера за побољшање сопственог положаја.
Градске власти временом су увиделе снажење радничког покрета. Све жешћи протести демонстраната доводили су до уличних сукоба, при чему је полиција и жандаремрија у неким случајевима уботребљавала ватрено оружје, али не као упозорење, већ је гађала насумце у масу, у намери да застраши раднике и да им до знања на чега су власти спремне како би угушиле раднички покрет.
Значајан допринос првомајским прославама, како у „Енциклопедији Новог Сада“ наводи аутор Душан Попов, давали су и новосадски средњошколци. Тако би се 1. маја солидарисали с радницима и ступали у штрајк. Тих дана најхрабрији међу њима исписивали су пароле по школским таблама у стилу: „Данас нам је Први мај, ми желимо да смо фрај!“ Све то довело је да се радници изборе да им се 1. мај призна као дан одмора, па су штрајкове и демонстрације замениле прославе, при чему су првих година зграде и погони кићеним цвећем и зеленилом.
Период између два рата такође је протицао уз прославе првомајског празника. Сваки пут тога дана радници би се оглашавали својим захтевима који су се односили на: боље услове рада, демократизацију власти, а против диктатуре и полицијских репресија.
Дводневно празновање поводом Првог маја, као „Празника рада“, проглашено је после ослобођења од фашистичког окупатора. Што се прославе у самом граду тиче, кроз центар су пролазиле свечане радничке поворке. На Тргу слободе обично је подизана трибина са које су читани пригодни говори, проглашавани ударници и најуспешнији колективи. Све је улепшано игром и песмом раздраганих радника који на су овакве манифестације доносили пароле и транспаренте на којима је најчешће писало: „Живео Први мај, празник рада!“ Међутим, нису изостајале ни идеолошке поруке, којима су величани, поред „највећег сина наших народа и народности“ Јосипа Броза Тита, и републички, покрајински и градски актуелни партијски моћници.
Уместо ђурђевданског уранка, почео је масовно да се обележава првомајски. Новосађани су најрађе на првомајске уранке одлазили на разноразна излетишта у Фрушку гору, а пикници у Каменичком парку прерасли су у својеврсну традицију и обележје овдашње прославе Првог маја.
Првих послератних година поред богатих културно-уметничких програма, организована су и бројна, различита спортска надметања. Међутим, како је време одмицало, спорт је полако падао у други план, забавни програм сводио се на концерте популарних музичких састава, док су дружење уз прасетину (јагњетину) са ражња или свакоме омиљени роштиљ „зачињен“ младим луком, уз шприцере и пиво, све више добијали на значају.
Тако ће, нема сумње, бити и ове године. Истина, метеоролози најављују кишовит 1. мај, међутим, неће то спречити многе да дан проведу у природи. За оне који се одваже на кућну варијанту, свакако ће недељу обележити уз богатију трпезу, јер, овога пута са „Празником рада“ поклопио се и Ускрс, а наш народ, познато је, воли дружења.
С. Савић
