које ће морати да издвоје за целокупан прибор. Највише пажње се посвећује првацима, који су најзахтевнији када је реч о одабиру.
Цене се разликују, па тако на појединим местима свеске стају 250 динара, а на другим исте такве могу да се купе и за 40. Школске торбе су најскупље, мада то не спречава произвођаче да још додатно повисе цену онима с ликовима из цртаних филмова. По речима продаваца, сваке године морају да набављају нове да би опстали. Када се уз цену ранца додају и потребне свеске, ператонице и остали прибор, треба издвојити између 5.000 и 7.000 динара, без уџбеника.
– Данас је уобичајена ситуација да дете само изабере ранац, док је родитељ тај који му даје сугестије – рекла је продавачица у једној књижари Невенка Одаџић. – Често само покажу прстом и очекују да ће родитељ то одмах и купити. Обично су то веће торбе, сличније коферима, а не ташнама.
У даљем разговору наводи да су раније баке биле те које су куповале ранце, често на поклон. Данас је то углавном породична куповина, када се родитељи детаљно распитују, првенствено о ценама, а тек после о квалитету.
– Често долазе бабе, деде и тетке да би купили само једну свеску – објаснила је продавачица Јелена Ненадовић. – Готово сваки дан виђам децу како бесне јер нису добила оно што су желела. У већини случајева ће ипак маме купити све што је потребно.
Да деца знају шта желе, имали смо прилике да се уверимо, јер смо неколцину сусрели како сами купују оно што им се свиди.
– Од петог разреда идемо саме у куповину свезака и осталог прибора, док уџбенике углавном наслеђујемо – рекле су ученице шестог разреда основне школе М. С. и М. К. – Управо купујемо нову торбу, мању, јер се она стара, на точкиће, више не носи. Хоћемо да купимо „најк”. Обично на почетку купујемо само неопходан прибор, а онда током школске године допуњавамо.
К. Д. – С. К. – Ј. Р.
