Правници и економисти најдуже чекају посао

У реду стоје и туристички техничари и туризмолози, хемијски техничари, сва занимања из области културе, просвете, науке и образовања и графичари.

Разлог што се изразито суфицитарна занимања и даље гомилају по списковима Националне службе за запошљавање, према мишљењу шефа Департмана за менаџмент на Економском факултету из Суботице Гизеле Штангл- Шушњаре, јесте непостојање статешког запошљавања на нивоу државе.

- Немамо више дугорочно пројектовање у запошљавању на 10 година какво је некада било, а школовање је постало најлакши начин да се човек бави нечим. Поред мањка стратегије, велико је питање и како ћемо доћи до здраве привреде, колико уопште ефективно радимо, шта од нас очекују послодавци из иностранства који долазе и разне други фактори- објашњава Штангл - Шушњара.  Директор новосадске филијале Националне службе за запошљавање Синиша Надбандић најављује ове године анализе локалних тржишта рада, које ће бити достављене образовним институцијама. То је први, пилот пројекат код нас, а по истом моделу се половином године анализа тржишта рада обавља и у Европској унији.

Проблем стихијског школовања беспотребне радне снаге једним делом потиче из великог броја приватних факултета који махом школују правнике, економисте и менаџере.

-  То су занимања која су најјефтинија за производњу, за разлику од шкловања неког доктора или природњака. Временом ће се направити селекција и остаће они приватни факултети који вреде – закључује Штангл - Шушњара.     

  А. Латас