Прехладе обарају младе

Зимски дани доносе празнике и добро расположење, али се истовремено велики део популације бори с разним вирозама, прехладама и грипом, који то ремете.

По речима наше саговорнице, начелнице Службе опште медицине Дома здравља „Нови Сад“ прим. др Татјане Егић, број пацијената који им се јављају је у границама уобичајеним за овај период године.

– По подацима Института за јавно здравље Војводине, од 13. децембра до сада су регистрована три пацијента оболела од грипа, узраста од 14, 64 и 81 године – каже Татјана Егић. – Највише обољења сличних грипу региструје се у узрасту од 15 до 29 година. У овом периоду године доминирају акутне респираторне инфекције, односно прехладе, које може изазвати више од 200 врста вируса, а најзаступљеније су међу најмлађом популацијом. Прошле недеље, 14. децембра, Дом здравља је добио 180 нових доза вакцина, а њихова испорука зависи од количина расположивих у Институту за јавно здравље Војводине.

По речима наше саговорнице, прехлада и грип спадају у групу капљичних инфекција. Оболела особа током кашљања, кијања или говора избацује у своју околину ситне капљице, које садрже узрочнике обољења, а оне се даље преносе ваздухом и доспевају до других особа које их удисањем уносе у организам. На тај начин се болест преноси на здраве особе, али то није једини начин заразе. Здрава особа се може заразити и дотичући инфициране површине и преносећи их у свој нос и уста.

– Прехлада се веома брзо шири, уобичајено траје око недељу дана, уколико се не искомпликује бактеријском инфекцијом – рекла је Татјана Егић. – Обично почиње постепено, одликује се нормалном или благо повишеном температуром, зачепљењем или цурењем носа, кијањем. Главобоља, болови у грлу и кашаљ се такође могу јавити, али су блажег интензитета у односу на грип. Сезонски грип изазива вирус инфлуенце и настаје нагло, увек је праћен високом температуром, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, осећајем умора и исцрпљености, као и сувим, неугодним кашљем. За разлику од прехладе, зачепљеност носа и кијање се код грипа ређе јављају.

Да бисмо се заштитили од тих непријатних „посетитеља”, по саветима наше саговорнице, неопходно је уносити што више топлих напитака (чаја и пилеће супе) и лимунада, конзумирати свеже воће и поврће – због високог садржаја витамина, минерала, антиоксиданса и биљних влакана. Такође је веома битно влажити ваздух у просторијама у којима се борави, редовно проветравати их, а уз све то, препорука лекара је и што више мировања и одмарања.

– Терапија је углавном симптомска – рекла је Татјана Егић. – У случају главобоље, болова у мишићима и температуре више од 38 степени Целзијуса, могу се користити лекови за снижавање температуре. Гребање у грлу смањује се сисањем ориблета, употребом спрејева за грло и испирањем грла чајем од жалфије, док се за смиривање кашља могу користити сирупи, најчешће биљног порекла. Против секреције из носа могу помоћи инхалације и спрејеви на бази морске соли. Антибиотици не смеју да се узимају самостално, на своју руку, јер они не делују на вирусне инфекције, стога је препорука да се сваки појединац консултује са својим изабраним лекаром о примени одређених терапија.

Један од савета наше саговорнице је и да је, уколико се после два до три дана стање болесника не побољша и ако се температура одржава изнад 39 степени Целзијуса, или се стање погорша појавом нових симптома, обавезно што пре се јавити ординирајућем лекару.

И. Миклоши

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести