основала дечју болницу у Сремској Каменици. Његова екселенција Денис Киф нагласио је да му причињава велику част то што је дошао у Сремску Каменицу да
ода пошту докторки Кетрин Мекфејл, која је завршила медицину у Глазгову, где и његов деда неколико година после ње. – Она је била једна од првих добровољки у Првом светском рату, у којем је на територији Србије било више од 600 припадника британске мисије – рекао је Киф. – За мене и моју супругу Кејт приче тих жена имају посебну личну важност. То је четврта станица нашег скромног ходочашћа. Били смо у Бајиној Башти, Младеновцу, Предејанама и Врању, а намеравамо да посетимо још Ваљево и Крагујевац. Планирамо и током наредне четири године да обиђемо сва места у Србији у којима постоје трагови боравка и сарадње и заједничког живота Британаца и Срба из периода Првог светског рата.
Киф је напоменуо да је др Мекфејл, радећи у Србији преживела тифус, заробљеништво и интернирање. Иако је мислила да ће остати само шест месеци, у Србији је живела пуних 25 година.– За то време је прво у Београду, а потом и у Сремској Каменици, отворила прву дечју болницу – казао је Киф. – Кроз ту болницу је прошло више од 60.000 деце у њено време.
Преданост коју су др Мекфејл и њене колегинице показале јачају пријатељство између Велике Британије и Србије, које траје већ готово 180 година. Те храбре жене су промовисале људске вредности у тим данима страшним за целу Европу, као што ми сада заједно с вама, нашим српским пријатељима, промовишемо европске вредности.
Градоначелник Милош Вучевић је истакао да се и након 40 година од одласка Кетрин Мекфејл грађани Новог Сада и целог народа сећају те жене, њене жртве и чињенице да је дошла у Србију када је нашем народу било најтеже и после тога остала с њим.– Бавила се хуманитарним радом, нечим што је било преко потребно грађаним Србије, и, свакако, све те универзалне вредности које красе Кетрин, као што су доброчинство, хуманост, пожртвованост, јесу вредности које спајају Велику Британију и Србију – рекао је Вучевић. – И овај објекат око нас подсећа на њен прегалачки рад и чињеницу да је овде био први санаторијум и прва енглеско-југословенска болница након Првог светског рата.
Градоначелник је у Степановићеву присуствовао и свечаном откривању информативне табле посвећене Милунки Савић, која је постављена на кућу у којој је живела, и положио и венце на споменик у центру места.– Откривање табле с именом Милунке Савић јесте само мали део онога што она заслужује од својих сународника и потомака. Милунка ће увек бити с нама у мислима јер је дубоко задужила свој народ. Она је дала јединствен пример како једна жена, још у оно време, може да иде раме уз раме с мушкарцима и бори се за своју отаyбину, а истовремо негује хуманост и бави се доброчинством.
Сећајући се славне прошлости нашег народа, чији је велики део Милунка Савић, ми стварамо предуслове за боље сутра. Тиме што не заборављамо шта су наши преци радили 1912. године, ми градимо квалитетнију будућност за нас и поколења. Наша традиција, историја и култура јесу снажна подлога за све што нас чека у будућем периоду, а наша деца су наша највећа снага која ће нас водити само напред – рекао је градоначелник, и додао да сећање на све јунаке који су дали оно највредније за бољу будућност свих нас – своје животе – никада неће умрети.
З. Милосављевић
Жена с највише одликовања
Милунка Савић је била српска хероина балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске и жена с највише одликовања у историји ратовања. Почетком двадесетих година прошлог века, за заслуге у рату, од државе је добила имање у Степановићеву, где је, до пресељења у Београд, сама подизала четворо деце.
