који су, косећи ижџикљало дивље растиње на обали, на тај начин помагали волонетрима кампа „Сачувајмо рит” да спроведу у дело оно што стоји у његовом називу. Група од 21 волонера, од чега је њих 17 из 14 места Србије, двоје из Француске и по један из Италије и Шпаније, придружила им се нешто касније, настављајући од претходног дана крчење дивљег растиња, уклањање инвазивних врста биља и заосталих наслага дрва да би се омогућио несметан развој флоре и фауне и смањило замуљивање рита.
Како сазнајемо од једног од лидера кампа Филипа Николића, то је шести камп који Покрет горана Војводине организује у Ковиљско-петроварадинском у риту, а први на Старом Дунаву. Одржава се у сарадњи с Младим истраживачима Србије, а подржали су га Министарство омладине и спорта, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине.
– У реализацији нам помажу локална самоуправа и Патријаршија СПЦ – каже Алекса Јефтић из Покрета горана Војводине. – Стари Дунав се на територији Сремских Карловаца простире на око 1.900 метара, а укупна дужина му је више од 2.200 метара. На нивоу водостаја преко 300 је у целом току плован за мање објекте. На тај простор радо долазе риболовци и сви они који су поштоваоци реке и ми бисмо волели да их буде што више. И све ово што радимо, чинимо да би људи у што већој мери излазили на реку. Ми ћемо им помоћи да ове стазе и приступи за то буду што бољи.
По мишљењу Алексе Јафтића, Стари Дунав је изузетан потенцијал Сремских Карловаца и када се изгради други колосек за пролазак брзих возова и пут паралелно с њим, повећаће се његова вредност.
– Човек је нанео штету Старом Дунаву – напомиње Јафтић. – Својевремено је извлачено дрво с полуострва и за те потребе направљен мост, који није уклоњен, а који ремети природне законе у води. Сада, када је Дунав испод метар и ниже, сви недостаци изашли су у први план. Наша је намера да с локалном самоуправом направимо од тог места кутак за уживање, у складу с мерама стручњака Завода за заштиту природе и оних који се баве водотоковима. Волели бисмо да проширимо сам улаз у нивоу водостаја и да управљачи и они који су овде начинили штету, то санирају.
Камп је почео 27. јула и завршава се 5. августа. Волонетри три дана раде на Старом Дунаву и након паузе од једног дана, селе се на другу обалу Дунава.
Филип Николић каже да посао није превише тежак. Стари Дунав је, када су почели, био у лошем стању, али да се сваким даном та слика поправља.
– Мислим да ћемо планирани посао одрадити, чак и више од тога јер је група веома мотивисана – истиче Николић.
Захваљујући волонтерима из иностранства, камп је добио и димензију међународног и тако омогућио учесницима да спознају нешто о другим културама и народима у директном контакту.
За Душана Памучину из Београда, студента безбедности и здравља на раду, то је једна од многобројних предности кампа.
–- Камп је лепо организован и немам никаквих замерки – напомиње Памучина. – Посао није толико захтеван, али се ипак уморимо у току дана. То што радимо треба да допринесе спречавању појаве комараца, а чишћењем дна корита Старог Дунава – да чамци не ударају у пањеве.
Студенткињи Софи Волати из Париза то је прво учешће на неком волонтерском кампу. Признаје да ништа није знала о Сремским Карловцима пре но што је дошла, и, мада је тек други дан у њима, задовољна је свим што је до сада доживела. Понекад јој и није баш лако то што ради, али, захваљујући другарима из кампа, све изгледа лакше.
З. Милосављевић
