изгради безбедан пружни прелаз. У том делу града је прелаз стар и небезбедан, а свакодневно га користи око 10.000 људи с Детелинаре и Авијатичарског насеља да би дошли до предузећа, аутобуског стајалишта, као вртића и школа. Реч је о проблему старом више деценија, за чије се решавање у ранијим годинама залагао и Савет месна заједнице Југовићево, али безуспешно.
– Покренули смо петицију под називом за „Безбедан и приступачан прелаз” јер метални мост, који је постављен пре пола века, кад је Авијатичарско насеље грађено, има четридесетак степеница и није погодан за особе с инвалидитетом, мајке с бебама, школску децу и старију генерацију, који свакодневно пролазе тамо и чине већинско становништво у том делу града – каже за „Дневник” председник ГО СДПС-а Дејан Ковач. – Мост је био решење пре 50 година, међутим, треба да се прилагодимо времену и потребама људи.
Каже и да у близини постоје два пружна прелаза, један на Руменачком путу, други на Булевару Европе, али их грађани Старе Детелинаре и Авијатичарског насеља не користе због удаљености. О важности изградње безбедног пружног прелаза говори и чињеница да се у том делу налазе основне школе „Светозар Марковић Тоза” с око 1.400 ученика и „Доститеј Обрадовић” с 800 ђака и вртић „Весели воз”, као и амбуланта. Да је нови прелаз преко пруге преко потребан поручују и грађани.
– Живим на Авијатичарском насељу, поред пруге, већ 37 година – каже Драгица Камчевска. – Највећи проблем у овом крају је прелаз преко ње. Једне године воз је прегазио човека и тад је ЖТП монтирао гвоздени надвожњак, вероватно да би се оградио од одговорности. Он, међутим, ничему не служи, нико га и не користи.
Прича да се за све ове године нагледала свега и свачега јер њени прозори гледају на пругу. – Било је ту и озбиљнијих повреда. Пре неколико година комшији се точак од бицикла заглавио између прагова. Кад је видео да наилази воз, успаничио се. Да му нису помогли пролазници, догодила би се несрећа! Киша и снег још више отежавају ситуацију – каже Драгица Камчевска. Додатне проблеме задаје то што је уз пругу вртић „Весели возић” где родитељи сваки дан доводе децу, углавном преко прелаза.
– Како овде могу прећи мала деца, инвалиди, мајке, која гурају дечја колица? – пита Елизабета Лалић. – Како пругу могу прећи старе и немоћне особе? Ми жене из овог краја не можемо да будемо елегантне. Морамо да обујемо патике или чизме. Потребан нам је прелаз као на Булевару Европе, или као што постоји код игралишта „Радничког”.
Е. Марјанов
