добре мајсторе и јефтину радну снагу. Наравно, и што већу цену квадрата, који је нешто јефтинији био „у изградњи“, али је истовремено значио и мачку у yаку.
Свега је испало из тог грађевинског „Елдорада“. Неки су се обогатили, неки су, због силних малверзација, завршили на судовима и по затворима, а неких више нема ни међу живима. Сличне судбине задесиле су и купце, од којих су свакако најсрећнији они који су се у тешко стечене станове уселили и при томе још уживају све погодности предвиђене уговором.
Грађевинског посла је све мање, али добрих мајстора никад доста. Наравно, све зависи од предузимача и њихове репутације. А некада је та струка у Новом Саду имала и свој часопис.Реч је о недељном стручном листу намењеном грађевинској струци, свим пословима у вези с трговином грађевинским и техничким материјалом. Часопис „Предузимач“ излазио је током 1924. и 1925. године. Укупно је објављено 28 бројева, од тога 17 у првој години излажења, а 11 у другој. Остало је забележно да је главни и одговорни уредник био инжењер Душан Тошић, који је покренуо лист у време када је у Новом Саду почело интензивно да се гради.
У складу с тематиком, обиловао је стручним текстовима из грађевинарства, али и разним прописима који су се односили на поменуту привредну грану. Чланци о искуствима градитеља и у вези с новитетима у грађевинској делатности увек су побуђивали пажњу. Читаоцима су нарочито занимљиве биле лицитације за градњу објеката на подручју читаве Југославије, као и оцене новоизграђених објеката.
Маректиншки приступ такође није био занемарен те је лист имао одељак за рекламе грађевинских фирми и предузимача, а 1925. имао је и додатак на немачком језику „Унтернехмен“. Ипак, недовољан број претплатника пресудно је утицао на његово гашење.
С. Савић
