три екипе вртића, с укупно око 90 деце, који су били финалисти „Олимпијаде” у својим предшколским установама. Прво место на рашњем такмичењу освојили с малишани из вртића „Зека” из Буковца, друго место заузео је „Цицибан” из Змајева, док је треће место припало „Маслачку” из Бешке.
– Раздраганој младости и срећном детињству Нови Сад је данас домаћин, уз ПУ „Радосно детињство” и вртић „Зека” из Буковца, а свакако су победници сви који учествују – рекао је шеф кабинета градоначелника Новог Сада Александар Петровић, повукавши паралелу с правим Олимпијским играма које се на лето одржавају у Бразилу. – Зашто неко од ове деце за двадесетак година не би био на Олимпијским играма? Таква и слична такмичења су само прави индкатор њихових моторичких способности и спознаје да ли та деца сама по себи желе да крену пут спорта.
рашње међуопштинско спортско надметање за предшколце организовали су стручни сарадници за физичко васпитање у ПУ „Радосно детињство”, који већ шест година реализују „Олимпијске игре” за новосадске вртиће.
– Наши основни циљеви су, још од када смо кренули с организацијом игара, развој колективног, тимског духа код деце, али и правог односа према поразу и победи – објашњава стручни сарадник за физичко васпитање у ПУ „Радосно детињство” Милан Репац. – Новак Ђоковић је увек сјајан узор, кога често наведемо малишанима као најбољи пример како се противнику честита после пораза, што они и сами виде на телевизији. Не можемо баш да спречимо плач, али га ублажимо колико год је то могуће.
Прва игра на рашњем полигону била је обарање конзерви, где до изражаја долазе прецизност гађања и циљање као моторичке способности, затим преношење тениских лоптица на сабораћајне чуњеве, где је у фокусу била брзина и фина моторика брзинских реакција. Скок удаљ је била трећа категорија, где је најбитнија била снага ногу, а последњи на реду био је полигон спретности.
– Мени је најбоља игра преношење лоптице јер ја ту учествујем, а најтежи ми је скок удаљ јер ту треба много снаге – искрена је била једна шестогодишња Милана.
Њена вршњакиња Ана, из једне од конкурентских екипа, рекла је да се њен тим дуго припремао за такмичење, али да им није било тешко јер су сви добри спортисти.
– Када смо први пут победили, сви смо се заједно радовали и викали смо „Јеее!” – каже Ана. – Ми се сви слажемо у нашем тиму и волимо спорт.
О озбиљности „мале” Олимпијаде говори и то што та манифестација има и своју заставу, која се вијорила с балкона Градске куће, као симбол подршке. Ту су били и прави пехари, које су победници на крају понели са собом као успомену на ту манифестацију која слави спортски дух и фер-плеј.
Д. Ристић
Фото: Ф. Бакић
