У садњи дрвета учествовали су члан Градског већа за социјалну заштиту и бригу о породици и деци проф. др Никола Ћировић и шеф кабинета градоначелника Александар Петровић, заједно с представницом Удружења трансплантираних пацијената у Војводини „Пан трансплант” др Јелицом Аларгић и студентима Медицинског факултета.
– Дрво је симбол новог живота и зато смо ми посадили дрво живота у знак стимулације и подршке Удружењу трансплантираних „Пан трансплант” и свим породицама донора органа који су својом хуманошћу спасли многе људске животе. Неопходно је да скренемо пажњу свим нашим суграђанима и да подигнемо ниво свести о значају трансплантације – рекао је Ћировић, и навео да сви заједно треба да радимо на томе да се повећа број донора да би и у будућности многи животи могли бити спасени.
У Европи, као и у свету, постоје стотине хиљада људи чији су животи спасени управо трансплантацијом одређених органа, након свих исцрпљених видова лечења. Традиција у већини тамошњих градова је да се негде на доброј локацији засади дрво које ће стално подсећати и подстицати пролазнике на то да треба проширити број лица с донорском картицом и да се схвати да, ако нестаје један живот, продужава се пет до 25.
– Акција је покренута пре пет година, а ово је треће дрво које је посађено у граду Новом Саду, након Дунавског парка и Универзитетског кампуса, и на тај начин желимо да укажемо на то да се породице донора никада неће заборавити и да оне представљају наше хероје јер су у тешким тренуцима хумано поступиле – рекла је др Јелица Аларгић. – Имамо жељу да направимо и меморијални парк, где ће пацијенти, и, уопште, сви грађани када туда прођу, моћи да се сете да је у нашем друштву приоритет спасавање људских живота и управо је трансплнатација једина област медицине која захтева активно учешће свих грађана.
По статистичким подацима, 20 пута је већа вероватноћа да ће човеку затребати нови орган, него да ће бити потенцијални донор. Србија је тренутно на претпоследњем месту по броју урађених трансплантација.
– Челни људи у више од 100 земаља света имају обавезу да једном годишње учине тај хумани гест и посаде дрво живота у знак сећања на породице и на све доноре који су донирањем органа учили племенит и хуман чин, спасивши многе животе – поручио је Петровић. – То није појединачни случај у граду, али ипак морамо да укључимо све друштвене структуре да бисмо што адекватније помогли особама, а нарочито деци, које донирањем органа траже сламку спаса да сачувају нешто највредније, а то је људски живот.
И. Миклоши
