уколико буде потребно, да их лечимо с најповољнијим могућим исходом. А да би грађани на располагању имали што боље стручњаке, и у 2016. години је у плану да здравствени радници иду на специјализације да би се унапредили и модернизовали – рекао је директор Дома здравља „Нови Сад” др Веселин Бојат за „Дневник”.
У току је формирање центра Дома здравља „Нови Сад” за едукацију, који би, уз досадашњу успешну реализацију Континуиране медицинске едукације (КМЕ), имао улогу у додатном обезбеђивању едукација за њихове запослене, али и за запослене у другим здравственим установама у Србији. Тај едукативни центар биће стециште размене и усвајања најновијих знања која су применљива у примарној здравственој заштити и по томе ће бити јединствен и препознатљив у нашем региону.
– У овој години интензивно ћемо конкурисати на све позиве за пројектне активности Града, Аутономне Покрајине Војводине, Министарства здравља и амбасада које расписују грантове за здравствене установе. У односу на циљне активности сваког појединог пројекта, то знатно побољшава додатно пружање унапре-
ђених здравствених услуга нашим грађанима, посебно вулнерабилним категоријама становништва, и набавља се неопходна медицинска опрема – објашњава наш саговорник.
Он каже да је Град Нови Сад, као оснивач Дома здравља „Нови Сад”, за ову годину планирао да издвоји више од 30 милиона динара за завршетак адаптације објекта у Улици Васе Стајића, текуће одржавање објеката на Новом насељу, Булевару Михајла Пупина, у Бегечу, Ковиљу, Буковцу, набавку нове медицинске опреме и куповину три возила за Службу кућног лечења. Нешто више од 20 милиона динара обезбедиће Град заједно с АП Војводином за замену столарије у објекту у Улици Змај Огњена Вука.
Ипак, материјална опрема не отежава рад Дома здравља колико, како др Бојат наводи, дефицит одговарајућег специјалисти-
чког кадра, који је најизраженији на Одељењу офталмологије и РТГ дијагностике. Да би превазишли те проблеме, ангажују радиологе који су у пензији, а у плану је и довођење два офталмолога.
О мањку запослених сведочи и податак да у Служби за здравствену заштиту жена тренутно ради 18 гинеколога, а по прописаном нормативу, требало би да их има 25. При том, у оквиру те службе спроводи се и психофизичка припрема трудница за порођај и материнство кроз Школу за труднице, у којој је у току претходне године обуку добило 2.500 полазница, а коју подржава Министарство здравља. План је да та школа постане редован рад Службе, а не да постоји само као пројекат. Њихову цитолошку лабора-
торију Канцеларија за национални скрининг Института за јавно здравље „Батут” прогласила је за за најбољу лабораторију тог типа у Србији. Тим поводом, добили су најсавременију опрему за рад као део донације Европске уније.
– Наставићемо успешно спровођење Националног скрининга за рано откривање карцинома грлића материце, којом се обухватају и вулнерабилне групе, попут пацијенткиња ромске националности, жена с инвалидитетом, пацијенктиња које су на рехабилитацији – каже др Бојат.
Када је реч о педијатријској служби, по важећим нормативима, број педијатара је одговарајући, али их је тренутно мање јер је шесторо на специјализацији. Годишњем, педијатри у оквиру Дома здравља лече 67.909 деце, што је у просеку око 1.200 деце по лекару.
– У овој години зачели смо идеју и о реконструкцији дела простора Развојног саветовалишта у објекту „Јован Јовановић Змај” у сензорну собу, која стимулацијом чула омогућује деци с поремећајима сензорне интеграције да испоље своје успаване потенцијале и постигну емоционални баланс који ће им бити потребан за каснији живот – каже др Веселин Бојат, и додаје да је специфичност те службе што комплетна популација којој се пружа здравствена заштита припада осетљивој групи становништва, односно деци. – Деца су приоритет сваког друштва у целини, а наш задатак је да очувањем и унапређењем њиховог здравља они постану одрасли људи, грађани с пуним здравственим потенцијалом.
Најболније тачке у Служби стоматологије су у вези с рационализацијом кадрова, за чије је спровођење Министарство здравља доставило инструкције. Након тога, услуге које ће се пружати у Дому здравља биће усмерене ка осигураницима који та права остварују из обавезног здравственог осигурања, док би другим осигураницима она била ускраћена.
Служба кућног лечења пак годишње обави око 44.000 прегледа, пружи више од 145.000 услуга и пређе више од 35.000 километара месечно. Један од битних индикатора унапређења рада Службе је и набавка нове опреме, апарата и возила.
– Наш план у будућности је очврснути и разгранати мрежу Службе да би се успоставио бољи систем подршке и помоћи пацијенту и његовој породици. Планира се и обезбеђивање боље сарадње с нездравственим сектором у којем људи живе и бораве, и која не зависи само од учешћа здравствених радника, него и од учешћа и интересовања друштва, породице, разних удружења, волонтера и законодаваца – истиче директор Дома здравља „Нови Сад” др Веселин Бојат, представљајући јасан циљ да ће превентивна делатност бити главна мисија свих служби у установи, а да ће се лечење обављати уз подршку савремених медицинских технологија и стручног кадра који континуирано унапређује своје знање на едукацијама у установи и изван ње. – Ангажовање на доброј будућности Дома здравља „Нови Сад” није само ангажовање за будућност опстанка те установе већ и велико улагање у будућност грађана Новог Сада.
Л. Радловачки
Т. Стојшин
Лече пацијенте из других општина
Будући да у Новом Саду не постоји општа болница, у Дому здравља пружају велики број услуга не само грађанима Новог Сада, Петроварадина и Сремских Карловаца већ и онима који „гравитирају другим мањим и у кадровском и технолошком смислу необезбеђе-
нијим домовима здравља Јужнобачког округа”. На тај начин, каже др Бојат, имају велику улогу у премошћавању јаза између примарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, што се нарочито односи на радиолошку и кардиолошку дијагностику.
