а присуствовало око 90.000 чланова клуба и суграђана. Ако се томе дода и податак да је у једном тренутку имао 1.300 чланова, чиме мало које удружење може да се похвали, онда не треба посебно наглашавати колико је оно што ради Новосадски клуб, наишло на одобравање суграђана и стручне јавности.
Идеја о оснивању Новосадског клуба јавила се 1990. године међу новосадским интелектуалцима, а први конкретнији договор иницијатора ове замисли остварен је у ресторану „Липа“ 18. априла 1991. Међу двадесетак, тада присутних интелектуалаца, били су проф.др Александар Лучић, др Душан Попов, Горан Васић, Јан Бриза, др Ђорђе Јањић, мр Весна Сладојевић, проф. др Слободан Соколовић и проф. др Радомир Фолић, који су сачињавали и прво часништво клуба. Тако је настао Новосадски клуб који наставља традицију грађанског окупљања из 19. века, када је почев од 1876. у Новом Саду деловао клуб сличног карактера и истог назива под руководством народног трибуна, новинара и уредника „Заставе“ Јаше Томића.
- Новосадски клуб је основан да би окупљао људе различитих струка и звања, који се не осећају случајним пролазницима у свом граду – каже секретар тог удружења и однедавни главни и одговорни уредник “Весника” Новосадског клуба Зоран Кнежев. - Чланови клуба могу бити грађани које интересује све оно што се збива у Новом Саду и који имају потребу да утичу на ток тих збивања. Циљ деловања је обогаћивање материјалног и духовног живота у граду, а клуб је узео на себе право да утиче на јавно мњење у нашој средини исказивањем мишљења о појединим проблемима града, и да отвара нова питања од интереса за будућност Новог Сада и његових житеља. При томе се не заборавља оно старо, изворно, на чему Нови Сад почива.
По речима Кнежева, Нови Сад с правом може да буде поносан на своје културне и демократске традиције, на толеранцију међу људима различитих нација, вера и језика, духовне, научне и уметничке тековине.
- Осим у кратким периодима ратова, Нови Сад је био пример космополитизма, јединства различитости и културне размене која се прожимала и преливала преко његових граница. Због тога је овај град постао синоним за грађански мир и стециште многоструких веза са светом. На жалост, последњих деценија град је и поред извесног напретка, доживео економску, културну и духовну деградацију. Није само реч о растужујућем ишчезавању читавих делова града, вредних здања, културних добара и споменика минулих времена, него и о нестајању добрих навика у опхођењу међу људима. Клуб ће деловати против губљења таквог идентитета Новог Сада – наглашава Кнежев.
За програмско деловање Новосадског клуба, напомиње наш саговорник, од посебног значаја било је присуство др Душана Попова, врсног новинара, публицисте, изузетног познаваоца историје и грађанске традиције Новог Сада и Војводине, човека високе стручности и интелигенције највишег ранга, који је био обдарен способношћу да са посебном умешношћу комуницира са личностима свих профила и нивоа образовања и да своје мисли и сазнања на најбољи могући начин преточи у писану реч. Захваљујући великом ангажману др Душана Попова, само две недеље после оснивачке скупштине Новосадског клуба, појавио први број “Весника” Новосадског клуба, повременог информативног гласила. Априла 1992. године новосадска јавност држи у својим рукама прву Свеску за историју Новог Сада, коју као уредник потписује, као и “Весник”, др Душан Попов. Чланови првог уредништва били су др Милан Вранић, Јован Варлабенштајн, мг Агнеш Озер, др Миленко Палић, Богољуб Савин, проф. др Петер Рокаи и предани хроничари новосдадске прошлости Стеван Врговић, Петар Јоновић и Живко Марковић.
На предлог др Душана Попова Новосадски клуб у намери да се о граду и његовим грађанима, кроз њихова три века постојања, испише исцрпна и аутентична прича, одлучује да започне израду свог најзначајнијег културног и издавачког пројекта, Енциклопедије Новог Сада. Тако је рођена прва новосадска велика читанка која ће својим називом и стандардним азбучним одредницама асоцирати на слична штива, али ће у садржајном смислу бити апсолутно животна и обогаћена бројним изворним и релевантним наводима који ће омогућавати целовиту перцепцију одређеног догађаја или неке личности. Прва књига Енциклопедије Новог Сада доживела је своју промоцију 18. маја 1993. године у свечаној сали Матице српске.
- Као главни уредник др Душан Попов је током пуних седамнаест година, од 1992. до друге половине 2009. године, уређивао и исписао, у креативној сарадњи са десетинама најекселентнијих прегалаца, врхунским експертима у својим разноликим струкама, преко 10.000 страница јединствене Енциклопедије Новог Сада, вредносног документа од највишег културног и историјског значаја за сваку урбану средину – истиче Кнежев. - Такав драгоцени документ нема ниједан град у нашој земљи, а на прсте се могу набројати градови који га имају и у ширем европском окружењу.
У свечаној сали Матице српске, испуњеној до последњег места, 23. фебруара 2010. године, новосадској јавности је предата завршна, 30. књига Енциклопедије Новог Сада и обележени значајни јубилеји најзаслужније личности за исписивање ове вечите новосадске читанке, др Душана Попова.
Новосадски клуб наставља са својом мисијом. Прошле седмице одржана је годишња Скупштина, а сваке среде од 18 часова у просторијама клуба у Змај Јовиној 3/И одржавају се састанци чланства са најразличитијим гостима, који су отворени за јавност.
З. Милосављевић
Дан Клуба – Дан града
Новосадски клуб је 1. фебруара 1992. године у свечаној сали Гимназије Јован Јовановић Змај први пут обележио имендан Новог Сада, као свој Дан. Новосадски клуб је тако постао прва институција у граду која је почела редовно обележавати 1. фебруар. Градска скупштина је тек коју годину касније овај дан прогласила за Дан града Новог Сада.
