социјалистичке државе каква је била СФР Југославија.
У Новом Саду се знало: када ти нешто треба, а да није реч о буреку, јогурту, хлебу, млеку и „Дневнику”, кретало се пут „Норка” и „Стотекса”, троспратних „сваштара” за које се често говорило да имају све - „од игле до локомотиве”. Тамо су ми родитељи, од за мене значајнијих ствари, купили тркачки бицикл, кожну јакну и мали телевизор који смо носили на море, у камп.
Ту где је данас „Њу Норк”, 1971. године почео је да се гради „Норк”, који је завршен 28. јуна 1972. Исте године, недалеко, на месту данашње „Заре”, отворена је 23. октобра и робна кућа „Нови Сад” на четири етаже с продајним простором преко 11.000 квадратних метара, познатија под именом „Стотекс” јер је грађена за то трговачко предузеће. Дванаест година касније име јој је промењено у „Базар”. Остаће упамћено да је пројектант био Словенац, архитекта Милан Михелич.
„Норк” је био упола мањи, простирао се на 5.700 квадратних метара, који су обухватали сутерен, приземље и три спрата. Попут „Стотекса”, и ту су се могли купити намештај, текстил, галантерија, позамантерија, конфекција, обућа, електротехничка, парфимеријска и хемијска роба, спортска опрема... Посебна атракција за децу биле су покретне степенице, на чијем крају су их чекали коњићи, ракете и аутићи којима је за покретање била довољна метална дводинарка.
Инвеститор „Норка” било је Трговинско предузеће „Звезда”, док је оснивач робне куће „Базар” било предузеће „Стотекс” власник, до тада грађанима омиљеног, „Прогреса”.
С. Савић
