међу којима су неквалитене инсталације и каблови, заборављена цигарета или неочишћени димњаци, то се углавном дешава услед недовољне информисаности наших суграђана, на којој припадници Ватрогасне бригаде инсистирају, истовремено упозоравајући на важност одговорног понашања у корист безбедности грађана.
– Често нам станари јаве да се дим шири зградом, не знајући шта је у питању – објашњава командант Ватрогасне бригаде Нови Сад Стојан Миловац. – Иако се можда не ради о нечему озбиљном, наших троје кола и бар девет ватрогасаца иду на место дешавања, што представља више од половине људи присутних у једној смени у Ватрогасном дому. Ту нема лицитације јер морамо бити спремни на најгоре – да се неко гуши. Ипак, често је само у питању заборављена рерна или рингла.
Осим ручка, чести узроци пожара у становима и кућама наших суграђана су и јефтини продужни каблови, нарочито ако се на њих прикључе кварцне грејалице или уљани радијатори, а проблем често праве и нестручни „мајстори”.
– Неквалитетни каблови с пијаце не могу да издрже већа струјна оптерећења па почну да горе, а то се лако пренесе на део намештаја или завесе – објашњава ватрогасац Горан Мићић.
Због штете коју тако нешто може изазвати, Мићић апелује на грађане да не шпарају науштрб своје безбедности, те да, уместо продужног кабла од 150 динара с пијаце, оду у радњу и купе продужни за 500-600 динара, који се неће тако лако запалити. Он наводи да су ризичне и мале грејалице, бојлери или веш-машине које поправљају нестручни људи.
Осим тога, Мићић упозорава да не треба остављати веш-машину да ради док нико није у стану, али да је не треба ни укључивати пред спавање, јер се често дешава да пожар избије баш онда. Ипак, осим кухиње, просторија у којој најчешће настане пожар није купатило, него ходник – и то због разводне табле и нових, аутоматских осигурача, који у року од пет минута могу уништити стан. Наши саговорници истичу да је врло битно одржавати електричне уређаје и не остављати их укључене без надзора.
– Не треба ни пушити у кревету – упозорава Стојан Миловац. – Имали смо случајева да је човек због тога изгорео у постељи. Уз то, треба бити врло опрезан с грејним телима на гас, нарочито у малим просторијама, јер отворени пламен троши кисеоник док се потпуно не угаси, а гас настави да истиче. Када неко онда упали макар и прекидач за светло, може изазвати експлозију.
Као посебно опасне, наши саговорници истичу пожаре у подрумима, које карактерише велика топлота и много дима, који се, јер је лакши од ваздуха, брзо пење, а велика количина уљен-моноксида из дима лако доводи до несвести. Може се десити да се цео објекат испуни димом те да евакуација степеницама не постоји као опција.
– Станари морају да контролишу хидарантну мрежу у згради, да ли постоји и каква је, и да ли је ормарић комплетан, с цревом и млазницом, вентилом и славином. Председник скупштине станара мора водити рачуна и о томе да ли у згради постоје исправни апарати за гашење пожара и, ако их има, станари морају знати да рукују њима. Често смо виђали да их људи у паници бацају целе у ватру. Руковање њима се мора знати јер, када је пожар, немамо времена да читамо упутство – подсећа командант Стојан Миловац.
Подруме и таване, надовезује се Горан Мићић, станари зграде морају да очисте од непотребних ствари и запаљивих материјала, као што је стари намештај, нагомилани папир или гардероба. Изузетно је битно одржавати исправним и чистим и евакуационо степениште у зградама јер, подсећа Миловац, у случају пожара то је безбедан пут за евакуацију.
Ако већ настане пожар у стану, врло је битно знати како поступити.
– Ако је ту читава породица, треба викати „Пожар!” и алармирати све укућане да одмах напусте стан. Одрасла особа треба да затвори врата просторије где је пожар, изађе у ходник и активира противпожарни аларм да би упозорила комшије да се и они евакуишу, за случај да се опасност прошири. Уједно треба позвати и ватрогасну бригаду, што јасније рећи о чему се ради и дати тачну адресу – каже Стојан Миловац.
Само уколико је апарат исправан, упозорава Миловац, суграђани могу и сами покушати да угасе пламен. Уколико је то немогуће, треба затворити врата, да би се спречио доток кисеоника до пламена. Он истиче да је важно не враћати се у стан у току евакуације.
– Многи мисле да ће дим проћи па и остану тамо, што је често погубно. Ако неко два пута удахне угљен-моноксид, већ ће пасти у несвест – каже он.
Ако је дим ипак дошао до нас и не може се изаћи, саговорници саветују да треба затворити врата и ставити на њих мокре крпе и пешкире, изаћи на терасу, затворити врата и спречити доток ваздуха до пожара, те дозивати помоћ одатле.
– Касна евакуација никако није добра јер често налазимо људе на степеништу згрчене, већ полусвесне јер нису могли да наставе даље, а ни да се врате у стан – објашњава Миловац.
Редовне показне вежбе које припадници новосадске Ватрогасне бригаде организују сваке суботе на некој вишеспратнции у граду прилика су да се Новосађани едукују о правилима понашања у кризним ситуацијама у згради или кући, као и о изузетно важној превенцији. Том приликом, каже Миловац, он и његове колеге редовно разговарају с председницима скупштине станара и осталим грађанима, одговарају на њихова бројна питања, едукују их и указују на потенцијалне опасности. Похвално је и то што је сада у већини случајева, по Миловчевим речима, противпожарна опрема у зградама комплетна, за разлику од пре десетак година.
– Битна је та свест – каже Горан Мићић. – Почетни пожар је најважније угасити, само ако људи знају како правилно да поступе. Ако има дима, чучните, изађите напоље и немојте много ризиковати, без размишљања о новчанику или мобилном који су остали унутра.
Д. Ристић
Фото: Р. Хаџић / Ватрогасна бригаде
Чека се још једна станица
Време од тренутка дојаве до доласка ватрогасаца на терен један је од кључних фактора који утичу на ефикасност њиховог рада. Да би наши ватрогасци могли да што брже реагују на позиве суграђана, Горан Мићић истиче неопходност изградње бар још једне ватрогасне станице у неком другом делу града, на пример, на Новом насељу.
Очистити димњаке
Како нам се ближи грејна сезона, ватрогасац Горан Мићић апелује на сурађане који се греју у сопственој режији да на време очисте димњаке.
– Ако је неочишћен, у једном тренутку ће, због нагомилане смоле и чађи, оџак почети да гори – каже Мићић. – На селу је то још битније јер у двориштима често има и много сламе или животиња, те смо недавно имали случај да је 50 крава стадало у пожару.
