и недељом, добија право отелотворење.
– Ајмоо, три комада за 100 динара! – чује се с импровизоване тезге, која се састоји од три велика шаторска крила на којима је гомила одевних предмета. А испред, наравно, гомила муштерија „уроњених” у хрпе одеће јер овде се, за разлику од класичних продавница, роба може до миле воље превртати, опипавати и разгледати, а ако не пасује, само бацити назад на гомилу.
Акције су, као и у највећем делу света, атракција врло популарна међу муштеријама јер за просечног купца с ових простора нема ничег слађег од могућности да се похвали да је неку робу платио испод цене. Веровали или не, акција има и на Најлону, међу продавцима половне гардеробе. На једном мањем камиону, легендарном зеленом „тамићу”, стоји натпис: „Акција – комад 20 динара”. Наравно, акција довитљивих продаваца није без резултата јер на десетине купаца прилази и преврће робу у потрази за својим комадићем гардеробе коју ће платити колико и једну кесицу „нес” кафе у продавници. Уз велики обрт, каква-таква зарада продаваца мора се остварити...
У мору свега и свачега што Најлон пијаца нуди, један од најчешћих артикала након гардеробе су бицикли. Од 20-30 евра, за колико се може наћи двоточкаш који се може окарактерисати као „крш“ с којим одмах морате код мајстора, до импозантних 250 евра (а вероватно и више), новац за који се може купити и две и кусур деценије стар „југо”, којем следи још понеки календар трајања. На констатацију да је такав бицикл баш скуп, продавац спремно одговара:– Ма какви скуп, то ти је „маунтин бајк”, има дупле фелне, 27 брзина, диск-кочнице, добар мењач, динамо у глави... – нема краја хвалоспеву. Па ко воли – нек’ изволи!
За разлику од двоточкаша, за које још и влада интересовање, за четвороточкаше петак није дан за купопродају на Најлон пијаци. Тек понеки аутомобил, а интересената – ни толико.Ово није сзона ни за продају кућних љубимаца. Продавац преслатких патуљастих зечева, који коштају 500 динара комад, објашњава и зашто.
– Слабо иде јер је кренула сезона годишњих одмора – вели он. – О љубимцу се треба старати, а неће људи да купе када углавном немају коме да га оставе. Ипак, прода се понеки, али није то ни близу као пред Ускрс или Нову годину.
Ипак, посебно је занимљив профил многих купаца на Најлону јер се на ту пијацу често не долази с намером да се нешто конкретно купи, већ да се на нешто повољно „натрчи”.– Ја сам сваки петак овде, понекад и недељом, ако је лепо време – вели пензионер Славко Попов. – С обзиром на то да ми је пензија 22.000 динара, мало шта себи могу да приуштим. Али, овде често сретнем неког другара или познаника па заједно прошетамо, испричамо се... А све је јефтино, па кад налетим, понешто и купим!
Д. Кнежић
