ЧАНАК: Семе зла опет буја у Србији

Двадесет година након највећих антиратних демонстрација у Војводини, чији је био организатор и учесник, лидер ЛСВ Ненад Чанак страхује да би се историја могла поновити.
– Надам се само да сада нећемо морати да устанемо против мобилизација, као пре две деценије, али против разлога који су и онда довели до тих мобилизација, е то је, нажалост, врло могуће. Колико год су се ствари мењале ових 20 година, чињеница је да основно семе зла, које је тада давало своје отровне плодове, још увек живи међу нама. И не да се није сасушило, него му јако прија клима. Јер Србија данас и даље лута трагајући за излазом из замке у коју су је угурали националсоцијалисти Слободана Милошевића  – каже Чанак за „Дневник”.
Ко је крив за то што генерација која готово да не памти ни Слободана Милошевића ни његове ратове, данас преферира идеје „Националног строја”, „Образа” и сличних организација?
– За то је крив свако ко је све ове године уживао на митоманским плодовима, при чему нема разлике између мита о Косову и мита о Ратку Младићу и његовим „победама”. Јер, актуелна кретања у млађој популацији директна су последица управо нераскидања с том митоманијом – уосталом, Србија и данас скапава у не зна се већ којој варијанти косовског мита – али и са тоталитаризмом, у смислу отуђености извршне власти, која и даље није стављена под демократску контролу и надзор. А томе треба додати и чињеницу да није било ни лустрације, ни интелектуалне катарзе.
Осећа ли се и ЛСВ одговорном, јер је све време од октобарских промена у војвођанској власти, а већи део протекле деценије је подржавала и власт на републичком нивоу?
– Није Лига омогућила улазак цркве у државне школе, нити се Лига сагласила с тим да МУП у једној секуларној држави, каква је на папиру Србија, слави крсну славу, што је породични празник у православним кућама; није Лига та која је омогућила да мантија постане панцир за педофилију, нити да само развијање барјака неке од патриотских организација буде довољно за амнестију од трговине наркотицима. Дакле, ако икада будем добио смислено обраложење због чега је све то тако – а јесте – онда ћу моћи да одговорим и на питање да ли је ЛСВ одговорна за стање у друштву.
Али да ли се ЛСВ осећа одговорном што велика слика Ратка Младића још увек усред Новог Сада „краси” јавну површину и ником из градске управе није пало на памет да прекречи то „уметничко дело”?
– Колико се ја разумем у политику, већину у градској управи у Новом Саду има Демократска странка, из које је и градоначелник Игор Павличић. Па би било згодно да се они први упитају зашто слика злочинца краси јавну површину у граду којим владају. Видим да код њих буја „ентузијазам” у погледу постигнутих резултата на разним пољима диљем Покрајине, али нешто не видим тај ентузијазам када треба стати на црту багри.
Зашто „Наши” у срцу Новог Сада пале заставе БиХ и Турске и прете Дину Мерлину због његовог концерта – у Београду!?
–  Да Војводина има своју полицију и законодавну власт, све те организације – и „Наши” и „1389” и „Двери” и сав тај беспризорни олош били би забрањени и другачије бисмо разговарали. Али у ситуацији када ми не можемо да намолимо ни да Војводина добије координатора у МУП-у, а пет шалтера више представља озбиљно политичко питање, јасно је зашто се овде тај шљам добро осећа. И не само да се добро осећа, него покушава да се на мала врата, по споредним улицама, увуче у град који је пре четири године јасно и отворено рекао „не” том фашистичком подмлатку. Али ЛСВ на то неће пристати, као ни већина грађана Новог Сада, који су заклети антифашисти. Овде су људи свесни да свако кокетирање са било каквом фашистичком координатом, звала се она „Наши”, „1389”, „Образ”, „Покрет 64 жупаније” или како год се већ именовао тај олош, води у крвопролиће и ужасе из којих смо једва почели да се некако искобељавамо пре 11 године. 
Али има ли Србија снаге да се избори с тим ултрадесним таласом?
– Најпре, то нису никакве ни десне, ни ултрадесне идеје и организације. Левица и десница представљају парламентарну терминологију, која са овим беспризорницима нема никакве везе. Они су најобичнији терористи, који су спремни да пребијају људе на улици или да запале пола Београда како би спречили шетњу једне мањинске групе. Али код нас им се „тепа”, јер је свугде на свету јасна доктрина да се са терористима не преговара, него се они једноставно уклањају. Нажалост, овде је све извитоперено, па се чак тврди и да није могуће некога забранити зато што „није регистрован”. Па у којој је то надлежној институцији Осама бин Ладен утефтерио Ал-каиду? Е, док год ми будемо фашисте називали „заведеном омладином” а фашистичке организације „десничарима”, дотле ћемо у недрима гајити, не гују, него змијско клупко, које ће нас врло брзо потпуно затровати и тако остварити  сан својих идеолога о Србији као пустом острву Европе на коме су безбедне тоталитарне идеје.

Мирослав Стајић