у којој ће, између осталог, бити наведен и дан њиховог одржавања. Тај акт ће бити објављен у „Службеном гласнику” и његовим ступањем на снагу почињу да теку рокови за изборне радње. То је посебно значајно за предају кандидатура, које морају бити прослеђене Републичкој изборној комисији најкасније 20 дана пре дана избора.
Устав Србије прописује да изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека председничког мандата, тако да се окончају у наредних 60 дана, у складу са законом. Медији су најчешће типовали да би председнички избори могли бити одржани 9. априла. Закон о избору председника републике каже и да од дана расписивања избора до дана гласања не може протећи мање од 30 дана, ни више од 60.
Уколико Српска напредна странка одлучи да 9. априла, заједно с председничким изборима имамо и ванредне парламентарне, Народна скупштина би морала бити распуштена најкасније 23. фебруара. Ако се СНС пак реши да грађани у првом кругу гласају на Ускрс, то би значило да избори за народне посланике морају бити расписани најкасније до 2. марта те би председнички и парламентарни избори били расписани истог дана.
По Уставу Србије, парламентарне изборе расписује председник државе, а том одлуком се одређује дан одржавања избора и од када почињу да теку рокови за изборне радње. У Закону о избору народних посланика је прецизирано да од дана расписивања избора до дана њиховог одржавања не може протећи мање од 45 дана, ни више од 60.
Странке које буду заинтересоване за наступ на изборима имају рок да изборне листе Републичкој изборној комисији доставе најкасније 15 дана пре дана одржавања избора, а РИК их проглашава одмах по пријему или најкасније 24 сата од пријема листе.
Кандидате и за шефа државе и за посланике могу предлагати регистроване политичке странке, коалиције и друге политичке организације, посебно или заједно, као и групе грађана, уз потписе подршке најмање 10.000 бирача.
Лидер напредњака и председнички кандидат владајуће коалиције Александар Вучић још увек се не изјашњава о томе да ли ће бити и парламентарних избора. Међутим, два највећа коалициона партнера, СПС и СДПС, сматрају да грађани овога пута не би требало да гласају и за народне посланике
Потпредседник Владе и челник СДПС-а Расим Љајић изјавио је да ванредни парламентарни избори сада нису потребни јер би закочили реформе. Верује да их неће ни бити заједно с председничким, а мандатара ће, додао је, предложити СНС.
– Мислим да уопште нису потребни и искрено не верујем да ће бити ванредних парламентарних избора. Сматрам да би нови парламентарни избори, практично четврти у пет година, могли додатно закочити реформе које смо започели – рекао је Љајић, подвлачећи да је Србији потребан период политичке стабилности који ће омогућити завршетак реформи.
Он сматра да се у овом тренутку треба фокусирати на председничке изборе, „да протекну у фер, демократској атмосфери и у складу с процедуром”. На питање да ли је то било тема унутар владајуће коалиције, одговорио је одречно, те додао да је ту кључна оцена СНС-а, као стожерне странка у коалицији.
С. Станковић
Стабилна већина
Шеф дипломатије и председник социјалиста Ивица Дачић оцењује да Скупштина добро функционише, има стабилну већину те стога не мисли да нам је потребно ново парламентарно гласање.
– Али, да се ми разумемо, ми у СПС-у се не плашимо никаквих избора, увек смо спремни за изборе – тврди Дачић. – Нисмо ми као ови из опозиције, који траже изборе, а у ствари моле Бога да избора не буде јер знају да никада више неће прећи цензус и да ће убудуће Скупштину гледати само на разгледници.
И локал на чекању расплета
Председница парламента расписује и локалне изборе, а ту су рокови нешто другачији од председничких и поклапају се с парламентарним изборима. Могло би се десити, ако би се избори одржавали 9. априла, да локални, евентуално и парламентарни избори буду расписани већ овог четвртка.
Подсетимо, председници општина Врбас Милан Глушац и Оyаци Душан Маријан поднели су остваке 25. јануара, када је то учинио и градоначелник Зајечара Велимир Огњеновић, сви из редова СНС-а. Сва тројица су тај потез образложила „уштедама у буyету спајањем локалних и председничких избора”. Редовни локални избори за нови састав Скупштине општине Врбас су били планирани за октобар, у Оyацима крајем 2017. а у Зајечару би по календару требало да се одрже у јуну. На биралишта за локал ће и грађани у Ковину, где четворогодишњи мандат власти истиче у априлу.
По Закону о локалној самоуправи, председници општина и градоначелник који су поднели оставке остаће на месту вршилаца дужности све до избора нових челника. Закон је јасан: уколико се нови градоначелник не изабере у року од 30 дана, ствара се законска могућност за увођење привремене управе, а након тога и за расписивање локалних избора. Самим тим, 24. фебруара, на предлог Министарства државне управе и локалне самуправе, Влада би требало да донесе одлуку о распуштању скупштина тих јединица локалне самоуправе и именује привремене органе. Маја Гојковић има рок од два месеца од увођења привремене управе да распише изборе за одборнике. Истовремено, ти избори не могу бити одржани у року краћем од 45 дана, нити дужем од 60, па самим тим та цела процедура намеће 9. април као први могући изборни дан.
