мајоризација посланика од посланика из великих градова, претежно из Београда, још није наишла на конкретне одговоре актера на политичкој сцени, али су лигаши након успешно окончане промене изборног система у Војводини крајем прошле године, отворили још једно питање, овај пут на државном нивоу.
Чанак је том приликом упутио и позив председнику Владе Србије и лидеру Српске напредне стране Александру Вучићу да се изјасни о његовом предлогу, али је убрзо стигао коментар из СНС-а од потпредседника Игора Мировића, који је рекао да је иницијатива председника ЛСВ-а „интересантна за анализу и не треба је унапред одбацити”.
Он је за „Данас” рекао да би се сложио с тим да у систему у којем је Србија једна изборна јединица не постоје механизми – што је и пракса показала – да у парламенту буду представљени сви крајеви и општине у држави.
– Постоје механизми којима се омогућава заступљеност жена и припадника мањина, али када је реч о свим крајевима Србије, то није случај. Да ли ће бити пет или више или мање изборних јединица, треба добро изанализирати – казао је Мировић.
По његовим речима, измена изборног система, односно броја изборних јединица, проблем је који треба да буде решен дијалогом власти и опозиције.
– Зато ми је драго што је опозициона странка тим предлогом де факто предложила дијалог – навео је Мировић.
Додао је да су власти раније, без икаквог дијалога, наметале изборни систем и изнуђене предлоге.
– Ми нисмо таква странка већ смо партија дијалога и желимо да о том важном политичком питању разговарамо са свима – закључио је Мировић.
Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић рекао је да није а приори ни против Чанковог предлога да Србија буде подељена на пет изборних јединица, ни за њега, али да је то је политичка тема о којој треба разговарати.
Он је подсетио на то да се деведесетих година прошлог века, када је на власти био Слободан Милошевић, СПС залагао за већински систем, а опозиција је говорила да је он диктатор и тражила је пропорционални систем с једном изборном јединицом.
– Сада се залажу за већински систем, или пропорционални с више изборних јединица, а и код Милошевића је било девет изборних јединица – подсетио је Дачић.
По предлогу ЛСВ-а, тих пет изборних јединица биле би: Београд, Војводина, Шумадија, југоисточна Србија, док би пету изборну јединицу чинили сви остали грађани Републике Србије.
Чанак је нагласио да би такав изборни систем с пет изборних јединица и с таквим распоредом изборних јединица за заступљеност свих грађана Србије у републичком парламенту, без обзира на то где живе на њеној територији, био далеко значајнији него што је то случај с важећим системом.
А. Савановић
Покрајински изборни систем заљуљао коалицију
Иницијатива ЛСВ-а о подели Србије на пет изборних јединица за сада није добило коментаре од Демократске странке и Савеза војвођанских Мађара, коалиционих партнера на покрајинском нивоу. Познато је да су се те две странке нашле у мањини када је у Скупштини Војводине управо на предлог ЛСВ-а изгласана промена изборног система у покрајини из комбинованог у пропорционални у другој половини 2014. године. До те одлуке, у Војводини су избори одржавани по комбинованом систему, по којем се 60 од укупно 120 посланика бирало пропорционално, с изборне листе на основу освојених гласова бирача, а 60 по већинском моделу у исто толико изборних јединица, где се гласало за посланике по имену и презимену. Коалициони партнери тврдили су да је за демократију корак уназад да се укида већински систем где грађани могу да бирају кандидате које би желели да их заступају у покрајинском параламенту, док су подносиоци иницијативе рекли да су комбиновани избори скупи, а не одражавају вољу бирача, наводећи податак да је ДС на изборима 2012. године освојио нешто више од 24 процента гласова, а у Скупштини имао готово 50 одсто посланика. Лига је тада гласовима опозиције прегласала ДС и СВМ и тако је изборни систем у Војводини постао искључиво пропорционални, с Војводином као једном изборном јединицом.
