о стабилизацији и придруживању са Косовом, али истовремено и упозорио да је наставак дијалога са Србијом законска обавеза за косовску администрацију.
– У нормалним условима – а њих нажалост нема када је реч о Приштини – потписивање ССП-а са Косовом требало би да буде помак напред и да се позитивно одрази на наставак, унапређење и интензивирање процеса нормализације односа – каже за „Дневник” председник Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун. – С једне стране, могло би да олакша и убрза реализацију договореног, посебно формирање Заједнице српских општина, али и да, с друге стране, помогне лакшем решавању нових тема која ће се наћи на дневном реду, укључујући и питање имовине, о којем Приштина сада уопште неће да разговара. Такође, ако би се Косово понашало у складу са ССП-ом, то би помогло и да се побољшају безбедност и свеукупни положај српског народа на КиМ. Нажалост, дешава се нешто сасвим друго.
По Дрецуновим речима, приштинска администрација је оног тренутка када је добила ССП – иако није испунила ниједан једини стандард који би је квалификовао за потписивање Споразума – почела да се понаша као да је тиме добила подршку да иде путем заоштравања односа с Београдом.
– Споразум је изгледа охрабрио Приштину да буде тврдокорнија, да почне да поставља додатне услове за реализацију договореног и да чак привремено замрзне формирање ЗСО, односно договор премијера Александра Вучића и Исе Мустафе. Уместо да буде мотивисана за напредак дијалога, што ССП и захтева, Приштина је, очигледно потакнута незаслуженом наградом коју је од Брисела добила, кренула потпуно другим путем.
* Да ли је на трагу тог „другог пута” и захтев градоначелника јужног дела Митровице Агима Бахтирија да се укине општина Северна Митровица?
– Свакако, то је само један у низу потеза који доводе до застоја процеса нормализације односа. И сада је заиста питање да ли је вођена нека тајна дипломатија па је Приштини испод стола речено да ће јој се, без обзира на то што ССП од ње захтева да настави тај процес, прогледати кроз прсте и ако се другачије понаша. Па смо због тога суочени са оваквим неприхватљивим иницијативама и потезима. О каквом се то укидању општине Северна Митровица ради? Ниједан Албанац то не може да уради, ниједна чланица међународне заједнице, ниједна организација... То су крајње дестабилизирајући, насилни потези који иду ка стварању инцидената и изазивању насиља. И то је оно што забрињава.
* Србија је предложила да се гласање о чланству Косова у Унеску одложи за следећу сесију Генералне скупштине те организације, која ће бити одржана 2017. Шта би се добило са те две године?
– Најпре, ко зна колико ће се за две године променити односи у свету и којим путем ће напредовати та самопрокламована независност Косова која је сада очито у великом застоју и зато покушава да се погура преко Унеска, Интерпола, Савета Европе... Дакле, ако пођемо од претпоставке да ће бити одложено гласање, тиме се добија то да Косово неће постати чланица Унеска, а то значи да неће моћи да у политичке сврхе злоупотребљава причу да је, ето, пробило систем Уједињених нација. Оно што је још важније, отворио би се велики маневарски простор да се Приштина натера да сва питања, укључујући бригу о културно-историјским споменицима и баштини српског народа, не решава једностраним потезима него договорно са Београдом кроз процес нормализације односа. И да се тим путем пронађе компромис који би био прихватљив за обе стране и дугорочно одржив.
* Патријарх српски Иринеј поручио је да, ако нам сила ипак узме светиње, морамо учинити све да их вратимо – „милом или силом”?
– Србија је показала, и то безброј пута, да је за то да се сви проблеми на Косову и Метохији решавају мирним путем, разговорима, компромисима и договорима. Други пут нема перспективу. Патријарх износи став СПЦ, он је легитиман, али мислим да је реалност таква да Србија може да брани своје интересе, интересе српског народа и интересе СПЦ само јачањем свог међународног капацитета. А то се постиже једино пуном посвећеношћу и искреношћу у процесу нормализације односа. Други начини за одбрану српских светиња на КиМ нису реални.
Мирослав Стајић
Брисел ће морати да реагује због ЗСО
* Након што је косовска председница Атифете Јахјага упутила споразум о формирању ЗСО тамошњем Уставном суду, најављена је и могућност обраћања Приштине Венецијанској комисији Савета Европе?
– Приштина до у недоглед може да измишља разне венецијанске комисије и уставне судове, али је дужна да реализује оно што је потписано. Нажалост, она чини све да угрози процес нормализације односа уводећи га у фазу застоја. И стога је сада на Бриселу као покровитељу и гаранту договореног да Приштину натера да почне да се понаша политички рационално, јер би у супротном могло доћи до дестабилизације једва некако стабилизоване ситуације. Свакако ће и Београд употребити сва расположива политичка средства и подићи међународни капацитет да се Приштини не дозволи такво понашање, а на истој платформи ће се ангажовати и српски представници у косовској администрацији. И верујем да ћемо, пре или касније, успети да издејствујемо стварање ЗСО. Јер, ако се то не деси, онда српско-албански односи на Косову немају никакву перспективу.
