Мировић: Политика окупљања око пројеката једино доноси резултате

НОВИ САД: Из овогодишње покријинске касе готово 40 одсто новца ће бити усмерено на нове развојне пројекте. Председник Покрајинске владе Игор Мировић у интервјуу за „Дневник” напомиње да о старима пројектима, попут „Жежељевог” моста, суботичког Народног позоришта и других великих пројеката више не жели да говори јер је њихова реализација при крају.
igor mirovic
Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Покрајинска влада више нема проблема с њима, тим пројектима се сад баве компаније које их завршавају у уговореним роковима. 

Који су нови пројекти у овој години?

С Републиком смо започели можда највећи пројекат у минулој вишедеценијској историји Војводине – изградњу нове супермодерне пруге од Новог Сада до Београда. О томе се мало пише, мада је пројекат највреднији, најважнији и технички најзахтевнији од свих.

Кад тај посао буде готов – он је уговорен и Покрајинска влада је помагала у припреми реализације посла – од Новог Сада до Београда путоваћемо четрдесетак минута. То ће бити за неке три и по до четири године.

Нови пројекат у који улазимо ове године је и изградња великог комплекса центра за развој спорта и образовања омладине Војводине „Летенка”.

Тај велелепни комплекс ћемо направити за децу не само из Војводине него и централне и јужне Србије као и суседних земаља, а моћи ће да га користе свих 365 дана у години.

Комплекс ће имати учионице, спортску дворану, амбуланту, смештај, отворене и затворене терене.

Пројекат почињемо ове године, а развијамо га наредне године с идејом да до краја 2020. буде у потпуности завршен...

Шта ће се конкретно радити ове године на Летенки?

Радиће се прва фаза, 2019. друга, а 2020. трећа. Пројекат је прилично захтеван.

Водимо гас од Ирига до Летенке у координацији са „Србијагасом”, а у координацији с Градом Сремска Митровица измештамо саобраћај из центра Летенке у дужини око километар.

Такође координирамо и с Националном парком „Фрушка гора” и надлежним министарствима. То ће бити инвестиција коју ћемо ми финансирати као Покрајинска влада.

Зграда Радио-телевизије Војводине је такође важна инвестиција, за мене је исто стари пројекат зато што имамо комплетну суму за реализацију. Радови теку фантастично, не касни се ни један једини дан.

Ова фаза би требало да буде готова до касног лета, негде до августа или септембра, одмах затим се наставља друга и последња, с циљем да до 2019. имамо потпуно нову зграду. Телевизија, припрема се списак опреме...

То би исто финансирала Покрајинска влада?

Помоћићемо им у набавци опреме, желимо модерну радио-телевизију и најбоље услове за рад у овом делу Европе и то ћемо имати у другој половини следеће године.

Зграда Хитне помоћи у Новом Саду је исто стари пројекат, који смо завршили за годину дана. Отварање, по најави градоначелника Новог Сада господина Вучевића, биће почетком марта.

Објекат смо направили заједнички, заједнички смо набавили опрему и ево, за девет месеци успели смо све да искоординирамо. На задовољство Новосађана, имаћемо један савремен, модеран објекат. Такође по плану напредује и Научно-технолошки парк у Новом Саду, који је заједничка инвестиција Републике и Покрајине.

Види се да нема алтернативе политици коју сам дефинисао као политику окупљања око пројеката. Исмејали су и критиковли ту политику, али, како се види, она једина доноси најконкретније могуће резултате.      


Тек предстоје разговори о дану Војводине

Недавно сте изјавили да сматрате да Војводина треба да има свој дан и да би тај датум, по првим консултацијама, био 25. новембар, Дан присаједињења. Најавили сте и да ћете о томе водити најшире могуће консултације. Да ли би тај дан требало да буде државни празник?

Још не постоји ни преднацрт такве одлуке. Пре свега ћу иницирати разговор с представницима посланичких група у Скупштини Војводине, затим с водећим историчарима у Србији, посебно у Војводини, када завршимо ту фазу, ишли бисмо на јавну расправу, не бежимо од јавне расправе, да чујемо аргументе људи који желе да се у ту расправу укључе и очекујем да негде до маја - априла можемо имати усаглашени нацрт одлуке коју треба да потврде посланици Покрајинске скупштине.

Надам се – и посланици већине и посланици мањине. Циљ је да што већи број посланика прихвати пре свега потребу да имамо свој дан, који бисмо обележавали и који би свакако био радни дан. Али бисмо имали свој дан, када бисмо имали манифестације и доделе награде, да људи осете припадност савременом добу коју стварају, али да осете и припадност вишедеценијском, вишевековном континуитету, и да ту пронађемо симболичку везу.

Наравно, Војводина има и друге значајне датуме које треба да обележавамо.


Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Одговорни пројектант железничко-друмског моста преко Дунава у Новом Саду Александар Бојовић покренуо је анкету за назив новоизграђеног моста који је у јавности прозванНови Жежељев мост”. Да ли је заиста потребно да се тај назив мења?

Моје мишљење је да ипак треба задржати име на које су грађани навикли. Пројектант тврди да није уобичајено да се зове по пројектанту, то јесте тачно, али некако су Новосађани навикли на назив Жежељев мост, имају и неку емоцију према срушеном мосту, друго, био је изузетно квалитетан и атрактиван мост за оно време, али био би и за ово да је остао „жив”.

Ја сам више за то да мост остане код свог имена. Ако би остало име „Жежељев” мост, на неки начин бисмо се, кроз покојног академика Жежеља, одужили свим пројектантима, инжењерима и свима који су радили и градили по Новом Саду кроз то име које има своју симболику. 

У плану је да се уреди стара железничка пруга између Петроварадина и Беочина и да се претвори узелену стазу”. Можете ли нешто конкретније да нам кажете о томе?

На нашу иницијативу и иницијативу Министарства за грађевинарство и саобраћај, размишљали смо о томе. Једна варијанта је била да се уложи огроман новац у реконструкцију пруге коју би у пракси једино користила Фабрика цемента „Лафарж” из Беочина.

Варијанта два је да се уложи много мање новца и да се пруга од Петроварадина до Беочина претвори у зелену пешачку, бициклистичку туристичку трансверзалу.

Дакле, обичним језиком речено, да се на тој траси елементи пруге склоне и да се она претвори у бициклистичку и пешачку стазу, а да се станичне зграде и кућице у којима су живели железнички радници, које су и даље у власништву „Железница”, претворе у туристичке пунктове, музеје, кафетерије, и да имамо неку врсту зелене трасе коју би користили грађани Новог Сада, посебно Петроварадина, Сремске Каменице, Поповице, Лединаца, Беочина за рекреацију, туризам, музејске садржаје...

То нам је идеја и чекамо да у наредних неколико месеци на основу јавног позива који је расписало Министарство дођемо до идејног решења и од следеће године да будемо спремни да евентуално започнемо прву фазу заједничким финансирањем.


Дао бих глас Синиши Малом

Шта очекујете од београдских избора?

Очекујем победу листе окупљене око Српске напредне странке, пре свега због тога што сам уверен у то да ће грађани потврдити резултате политике коју води и председник државе и коју води странка, и да ће потврдити добре резултате које је имала локална управа града Београда у протекле четири године.

Синиша Мали је сјајан градоначелник. Он је изузетно добар организатор, економиста, успео је да покрене талас инвестиција у Београду и апсолутно никад се нисам слагао нити се слажем с онима – без обзира на то да ли су у опозицији или у нашој странци – који желе да то питање занемаре.

Сматрам да сам потпуно објективан, зато што не живим у Београду, долазим најмање једном недељно у Београд и видим велике промене у ткиву Београда, у организацији комуналних служби, велике промене у урбанистичком развоју и било би штета да након ових избора Синиша Мали не буде поново градоначелник, зато што је донео много користи и конкретних ствари за Београд.

Да ли ће бити или не, не знам. Када бих, као грађанин Београда, могао да гласам за то, ја бих за то гласао, али ће о те две ствари одлучивати политика СНС-а, политика Александра Вучића и укупни резултати које имамо, али сам убеђен у то да у свести људи постоји значај конкретних потеза које је градска управа града Београда предузимала.

Не могу да верујем да велики број тих ствари може остати незапажен приликом доношења одлуке о томе коме ће поверити свој глас и у наредној четири године.  


У томе би учествовале само Република и Покрајина или и Град Нови Сад?

Понудили бисмо и Новом Саду, као и Беочину, да с мање новца учествују у финансирању. То би изгледало сјајно, видећете кад буде готово идејно решење.

То је тренд у многим европским земљама на оним железничким трасама где је очигледно да економија модела не може да одржи ни трошак самог одржавања. Тамо где бисмо имали губитак, бесмислено је инвестирати.

За неке друге пружне правце смо се договорили да опстану и ове године ћемо први пут имати пилот-модел по којем ћемо заједнички, Покрајина и локалне самоуправе, финансирати трошкове одржавања пружних праваца на пет деоница у Војводини, тамо где имамо више путника него што је релација Петроварадин–Беочин и где имамо много више компанија које користе услуге железнице за превоз робе.

Настојаћемо да одржимо те путне правце и да инвестирамо до нивоа који ће омогућити безбедан и квалитетан превоз. Морамо бити рационални. Тамо где не постоји довољан број путника, ни потенцијалних, и нема интересовања привреде за такав превоз, не можемо вештачки одржавати те путне правце јер је то скуп систем.  

Ержебет Марјанов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести