Научници нам не смеју зависити од дневне политике

Покрајински парламент усвојио је концем прошле године буџет за 2016, сводећи га на 57,8 милијарди динара, што је за 4,7 милијарди мање од пројекције буyета за 2015. Следствено томе

 смањени су и буџети „по дубини”, па ће тако, рецимо, у каси Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој бити 870 милиона динара мање него лане.

– Све што смо подржавали, и то на веома транспарентан и ефикасан начин по којем смо брзо постали препознатљиви не само у Новом Саду и Војводини него и у осталим научно-истраживачким центрима широм Србије, подржаваћемо и даље, али у принудно редукованој мери – каже за „Дневник” покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов. – Због тога ћемо се, с једне стране, суочити са тим како да одржимо позитивне „апетите” научно-истраживачких радника који су већ навикли да у неким дужим процесима имају залеђину Секретаријата.

Други проблем је што су наши планови били зацртани тако да на том позитивном таласу наставимо и у 2016. Нажалост, већ прошле године су из научне заједнице по пројектима истакнути захтеви за 10 до 15 пута више средстава но што смо имали на располагању, а сад ће бити још теже, јер је новца далеко мање него лане

По речима ресорног покрајинског секретара, једина је нада да након предстојећих покрајинских избора, како год да се они у смислу распореда политичких снага окончају, ребалансом обезбеде додатна средства за развој научно-истраживачке делатности...– Ко год да буде седео на мом месту, морао би тим неким потенцијалним ребалансом да прибави овом секретаријату још једну здраву финансијску ињекцију.

Подсетићу само на то да је Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој, не зато што је бољи од осталих већ због своје природе, једини био у могућности да директно буџетским средстима помогне нашој научној и универзитетској заједници да конкурише код европских фондова са низом пројеката. И сва та уложена средства су вишеструко оплођења. Илустрације ради, на наших 36 милиона динара, односно нешто више од 300.000 евра, добијено је од ЕУ додатних 3,2 милиона евра. Уосталом, Војводина само у оквирном европском програму за истраживање и технолошки развој, популарном ФП7, има више пројеката од једне Бугарске.

Павлов потврђује да је ангажман и преданост истраживача у АПВ приметила и Европска комисија, те је са шефом њене делегације у Београду, амбасадором Мајклом Девенпортом већ било разговора о томе како да се, с једне стране још више популаризују пројекти које подржава ЕУ, а са друге да се пружи додатна подршка овдашњој научној заједници.

– Тим је још већа штета што ће због значајног кресања буyета досадашњи темпо наше подршке научним пројектима неминовно опасти, односно што у многим случајевима нећемо бити у могућности да помогнемо чак ни релативно малим средствима у односу на потенцијалне грантове. Жал је тим већи јер ниједна привредна грана не може да заради колико може наука. Нажалост, поражавајућа је чињеница да се за науку у овој земљи издваја свега 0,34 одсто БДП-а, што нас ставља на почасно претпоследње или чак последње место у заједници европских народа. И није то новоустановљена пракса актуелне Владе Србије, тако је већ дужи низ година, а последица је чињенице да овде не постоји свест о томе у ком правцу би требало да идемо - да без развоја науке нема ни развоја друштва.

У таквим условима биће, сагласан је Павлов, јако тешко сачувати на нашим универзитетима и институтима научно-истраживачки потенцијал, који не само да постоји, него показује изузетну виталност.– Још увек многи млади научни радници виде овде своју перспективу, али питање је колико ће још одолевати изазовима да свој неспорни квалитет уновче у земљама ЕУ или с друге стране океана. Зато им морамо послати јасну поруку да желимо да остану тиме што ћемо ова есенцијална кретања некако ишчупати из раља свакодневне политике.

Једноставно, ти млади научници не смеју да зависе од тога хоће ли буyет АПВ бити напуњен или скресан због ове или оне опције, хоће ли им из Београда неко нешто дати или неће... Они не смеју бити „случајни пролазници” који су колатерална штета политичког лемања врљикама. Нужан нам је, дакле, консензус о томе да нам је наука важна без обзира на то ко седео у Бановини или Немањиној. Ако то успемо, и научна заједница ће много мирније радити свој посао не стрепећи од тога хоће ли њихови пројекти, које и Европа препознаје, зависити од тога ко ће седети у којој фотељи. Научници су највеће благо ове земље и морамо најзад схватити да ми као друштво не бисмо преживели још један талас њиховог одласка – наставићемо да физички обитавамо, али је велико питање колико ће то бити друштво достојно човека 21. века.

Мирослав Стајић

Наставља се подршка новим технологијама

Према саопштењу МУП-а, у склопу полицијске акције „Резач” испитиване су и злоупотреба у Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој, те је поднето 20 кривичних пријава против 22 одговорна лица због постојања сумње да су у периоду од 2006. до 2012. оштетили буyет Војводине за 436 милиона динара. Поменуте се пријаве, иначе, углавном односе на наводно спорне доделе приличних износа на конкурсу за суфинансирење погона за примену нових технологија. „Један у основи добар програм дошао је на зао глас – с разлогом или не, то ће утврдити истражни органи. У сваком случају, у последњих 14 месеца, колико сам на челу Секретаријата, сва документација о свим случајевима доделе средстава била је на располагању истражитељима, све у циљу да прошлогодишњи и сви будући пројекти буду без икаквог бремена и да позитивни ефекти овог програма коначно дођу до изражаја. Лане је у реализацију ушло 14 пројеката, наравно уз све претходне гаранције, од банкарских до девизне клаузуле, чиме су буyетска средства АПВ која се дају приватним фирмама у потпуности обезбеђена. У 2016. ћемо завршити финансирање тих већ започетих пројеката и биће новца за још 6 до 8 нових, при чему ће додела тих подстицаја бити веома транспарентна, како према Скупштини АПВ тако и према јавности”, навео је Владимир Павлов.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести