власници моторних возила требало да буду ослобођени наплате осигурања приликом преласка административне линије, потписан је прошлог месеца и требало је да почне да се примењује 24. јула, али је косовска страна суспендовала његово спровођење и оптужила Београд за опструкцију. „Две стране ће разговарати о недостајућим елементима споразума”, најавила је Маја Коцијанчич, портпаролка високе преставнице Европске уније за спољну политику и безбедност Федерике Могерини.
– Најпре, претпостављам да је Маја Коцијанчич, говорећи о ’недостајућим елементима’, мислила и на то да ће се разговарати о начину имплементације дела Бриселског споразума који се односи на области енергетике и телекомуникације, а не да ће тема бити само решавање проблема који су настали код осигурања моторних возила. Тим пре што је ту све било издоговарано, да би потом Приштина на мала врата покушала да изађе из неутралног статусног оквира инсистирајући на томе да се договорени аранжман примењује и на таблице РКС, односно Републике Косово – појашњава за „Дневник” Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ.
Он је подсетио и да је првобитним споразумом са Приштином јасно прецизирано да преко територије уже Србије могу да прелазе само возила која имају статусно неутралне таблице – КС.
– Међутим, Приштина је пошто-пото хтела да на силу у целу причу угура таблице самопроглашене државе, да би, кад то није прошло, пласирала тврдњу да се споразум о осигурању привремено суспендује јер је, наводно,„Београд тражио одлагање како би завршио неопходне техничке припреме”. То је ноторна лаж! У сваком случају, очито ће у Бриселу још једном морати да се објасне Приштини неке ствари и то прецизирање ће бити задатак експертских тимова.
Прети ли опасност да иницијатива Приштине да Косово постане чланица Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) угрози наставак дијалога на високом политичком нивоу?
– Одговор на ово питање преплиће се са другим питањем: Коме би у овој фази дијалога одговарало да дође до озбиљног застоја у процесу нормализације односа – Београду или Приштини? Београду свакако не, јер нама треба формирање Заједнице српских општина, као што нам треба и отварање поглавља 35 у преговорима са ЕУ. Дакле, одговарало би Приштини, јер се и иначе жале да немају политички капацитет да у исто време донесу две тешке одлуке – о формирању Специјалног суда за злочине ОВК и о конституисању ЗСО са извршним овлашћењима. У том контексту је јасно због чега Приштина настоји да свим средствима, почев од постављања нових, додатних препрека, једностраним тумачењима договореног, све до пуког неизвршавања онога на шта се обавеже током бриселских разговора, изазове ситуацију у којој би дошло до суштинског успоравања, па чак и замрзавања нормализације односа.
А заправо би косовским властима највише одговарало када бисмо ми одлучили да устанемо од стола уколико они буду примљени у Унеско, мада већ и самим настојањем да постану чланица Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу они озбиљно подривају читав процес нормализације односа. Међутим, евентуално одлука да у случају по нас неповољног става Унеска о косовској апликацији напустимо дијалог била би потпуно неразумна, јер наш првенствени интерес је да се тај процес настави. С друге стране, не треба сметнути с ума ни то да су чланице УН по аутоматизму и чланице Унеска. Како је у овом случају у питању апликација за чланство, слично оној коју је својевремено поднела Палестина, чак и ако Косово некако добије зелено светло, јасно је да не би постало чланица Унеска као држава. У сваком случају, Србија ће независно од тога настојати свим средствима да неутралише тај покушај Приштине.
Када се говори о Специјалном суду за ОВК, амерички амбасадор Грегори Делави још једном је упозорио косовске лидере да не растежу са оснивањем суда. Очекујете ли да ће Приштина и поред тога покушати да избегну ову обавезу?
– Све зависи од Хашима Тачија, јер је он и главни узрочник насталог проблема. Одлука о формирању Специјалног суда још нема у косовском парламенту јер би и Тачи и добар део његових сабораца из ОВК морали да дођу на оптужнице тог суда. Јер, једноставно је непојмљиво да би они могли да избегну оптужнице, изузев уколико се на ту тему не направи неки тајни договор између Тачија и Вашингтона, односно Брисела. Међутим, Запад сад ипак има нешто сужен маневарски простор, јер је у последње време Србија значајно поправила свој међународни положај и сада је постала и субјекат светских политичких токова, а не да је само објекат коме се намећу решења. Другим речима, Србија има значајно већи капацитет него раније да може да штити своје интересе, а томе треба додати и актуелно геополитичко сучељавање САД и ЕУ са Русијом, која такође настоји да ојача своје позиције на Балкану. То све за последицу има појачан притисак Запада на Приштину, јер Тачи својим понашањем директно угрожава и њихове интересе и њихов кредибилитет на овим просторима, и стога сам уверен у то да ће на крају ипак бити издејствовано оснивање Специјалног суда.
Мирослав Стајић
ИСИЛ је реална претња на Космету
Немачки медији увелико извештавају о томе да је Косово постало веома важан пункт за регрутацију бораца ИСИЛ-а?
– Немачким бих медијима - част изузецима – поручио: Добро јутро! Када тај yихадистички бумеранг, за који су одговорне многе западне службе и владе, почне да им се враћа, сад ођедном постају свесни опасности. А још 2007. ја сам објавио строго поверљив материјал пет западних обавештајних служби, међу којима и Немачке, о мрежи радикалног ислама на Космету, Македонији, Албанији, БиХ, о повезаности са Ал-каидом, о начинима финансирања... Тада сам поставио и сасвим разумљиво питање: због чега међународно присуство на КиМ, ако све то зна, не предузима ништа да спречи стварање изузетно снажне балканске мреже yихада. Нажалост, ништа се није чинило, јер када Западу та мрежа треба, онда су то ’борци против диктаторских режима’, ’борци за демократију и слободу’, а када се отргну контроли и почну да ударају по интересима Запада – онда су терористи. Е, на тај начин не може да се води ефикасна борба против тероризма.
Прети ли ИСИЛ косовским Србима?
– Претња јесте реална, мада тренутно нема информација да се спремају неки конкретни напади исламиста на Србе. Но, њихова угроженост умногоме произилази из тога што на КиМ немате чврсте институције власти, немате чврсте ни полицијске ни обавештајне структуре које би се на озбиљан начин супротставиле радикалном исламу, а томе треба додати и поменуте двоструке стандарде међународне заједнице. С друге, пак, стране имате снажну мрежу радикалног ислама и више стотина екстремиста који данас ратују у Сирији и Ираку у редовима Исламске државе, али и десетине њих који су се вратили и у чијим редовима неспорно има и оних са самоубилачким капацитетом. Дакле, нема никакве сумње да постоји реална опасност по безбедност свих који живе на КиМ, али, понављам, за сада нису идентификовани планови исламиста за напад на косовске Србе, мада се, нажалост, никада не могу искључити акције усамљених вукова...
