посебно оно најекстремније, и постави основе за очување одрживог развоја наше планете у корист будућих генерација.
„Врло нам је јасно да успех у обезбеђењу одрживог развоја није могућ без свестране регионалне сарадње. У том оквиру планирамо да организујемо регионалне консултације крајем ове године у Београду, како би са нашим партнерима у суседству сагледали како да заједно радимо на реализацији Агенде одрживог развоја”, најавио је Николић.
Он је, у говору на самиту посвећеном Агенди одрживог развоја до 2030. у седишту УН у Њујорку, нагласио да тај документ, у чијем формулисању је Србија активно учествовала, треба да промени реалност наше цивилизације у следећих 15 година. Позитивни резултати реализације Миленијумских циљева развоја, преполовљавање екстремног сиромаштва, којима је циљ постигнут пре рока, сматра Николић, даје нам подстицај да верујемо да је трансформација нашег света могућа.
Николић је подсетио да су преговори у Отвореној радној групи за формулисање циљева одрживог развоја, чији смо били члан, почели када је на функцији председника Генералне скупштине УН био представник Србије, и да је наша земља учествовала и у раду Међувладиног Комитета експерата за финансирање одрживог развоја.
„Србија као земља средњег дохотка, у транзицији, без излаза на море, још увек под теретом бриге због великог броја избеглица и расељених лица после конфликата у нашем региону, дели судбину многих земаља које су суочене са сличним развојним проблемима. Неконтролисани драматични прилив миграната, који у десетинама хиљада, уз дуго чекање на границама ЕУ, пролазе кроз нашу земљу у потрази за бољим животом и уточиштем, представља посебан изазов нашег времена и намеће потребу заједничког рада ка његовом решењу”, истакао је он.
Председник Србије је подвукао да развој није могућ без мира и стабилности и да Србија посебно подржава реализацију глобалног развојног циља 16, који је посвећен унапређењу мирних и инклузивних друштава.
У том оквиру Србија, како је казао, улаже континуиране напоре за развој добросуседских односа у свом непосредном региону и сматра да процес помирења и сарадње нема алтернативе.
„Као и друге земље у региону, Србија је оптерећена проблемом високе незапослености, посебно младих, и ниском стопом економског раста. Од избијања светске финансијске кризе, као и многе друге земље, захваћени смо спиралом рецесије. У сарадњи и уз подршку ММФ-а учинили смо озбиљне напоре у правцу фискалне консолидације. Успели смо, уз озбиљна одрицања становништва, да смањимо фискални дефицит са седам на око три одсто у овој години. Очекујемо позитиван раст друштвеног бруто производа већ од ове године”, указао је он.
Као кандидат за приступање ЕУ Србија прилагођава свој правни систем тековинама правног система Уније и чини озбиљне кораке на плану економских реформи, изградњи инфраструктуре, развоју производње одрживе енергије и решавању нагомиланих проблема у сфери заштите животне средине, објаснио је председник.
Е. Д.
Сусрет с Колиндом Грабар Китаровић
Председник Републике Србије Томислав Николић састао се у Њујорку са председницом Републике Хрватске Колиндом Грабар Китаровић, саопштила је председикова Служба за сарадњу са медијима.
Николић и Грабар Китаровић су, како се наводи, разговарали о кризи у односима између две земље, коју је изазвала Влада Републике Хрватске.
Они су заједнички закључили да то није пут за стварање потребне атмосфере за сарадњу у региону и да ће се трудити да односи између Србије и Хрватске што пре поново крену узлазном путањом, истиче се у саопштењу.
