– Град Нови Сад с поносом се сећа 25. новембра 1918. године и свих одлука које је донела Скупштина Бачке, Баната и Барање с кључним одлукама о присаједињењу Војводине матици Србији – рекао је градоначелник Милош Вучевић приликом полагања венаца на спомен-плочу учесницима Велике народне скупштине на Тргу Слободе поводом Дана присаједињења Војводине Србији. – У тим одлукама утемељене су најважније вредности: државно јединство и национална равноправност свих националних заједница које живе на територији Војводине. Не сматрам да се тај датум обележава на одговарајући начин, али то није питање за Град него за покрајинску администрацију. Ја бих волео да држава Србија и Покрајина Војводина придају већу пажњу том датуму јер он превазилази оквире града и свакако се тиче целе Војводине, а, рекао бих, и државе Србије.
Градоначелник је навео да с великим нестрпљењем очекује обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Србији.
Осим градоначелника Вучевића, полагању венаца присуствовали су председница Скупштине града Јелена Црногорац, представници Буњевачког националног савета, те представници Удружења потомака ратника Србије 1912–1920.
– Данас је велики празник и, ако бог да, то ће једног дана бити и државни празник – рекао је представник Удружења потомака ратника Србије 1912–1914. године Горан Максимовић. – Ми из Удружења сваке године обележавамо такве датуме, а данашњи дан је можда највећи који можемо обележити. Морамо поштовати своју традицију, своју историју и само тако можемо даље, и само тако можемо бити заједно.
У Бачу је на више локација обележен Дан присаједињења Војводине Краљевини Србији. На улазу у Бач председник Скупштине општине Бач Боривоје Антонић поставио је заставу, а другу, у центру Бача, поставио је председник општине Бач Драган Сташевић.
Т. Стојшин – С. Милер
Ово је дан за државни празник
Датум присаједињења Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији треба прогласити државним празником, став је Демократске странке Србије и Српског покрета „Двери”. То је велики догађај у историји Србије јер је српски народ северно од Саве и Дунава 24. и 25. новембра 1918. године јасно рекао „Нећемо у Загреб, хоћемо у Београд, сада и заувек”, истакнуто је у уторак увече у Новом Саду на трибини тих двеју странака под називом „Уједињени заувек”.
Трибина је била посвећена годишњици уједињења и сећању на тај историјски догађај, али у светлу данашњих политичких збивања и изборног програма Патриотског блока, који чине ДСС и „Двери”, па је трибина практично била и њихова прва предизборна конвенција.
– Ми смо Барању изгубили у миру и морамо да пазимо да и друге делове наше српске Војводине не изгубимо у миру, продајом земље странцима – истакла је председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић.
Она је додала да јавност недовољно зна о важним датумима и значајним историјским догађајима, попут присаједињења, јер се о томе мало говори. Сматра да о томе треба говорити отворено и много, почев од дечјих вртића до пензионерских домова.
И председник „Двери” Бошко Обрадовић сматра да јавност није довољно свесна тога колико је велики и значајан тај датум.
– То је највећи национални подухват у историји српског народа и такав догађај требало би да буде и национални и државни празник и да нас на много озбиљни начин подсећа на то колико су неке претходне генерације биле велике и успешне у том националном и историјском смислу – навео је он.
Потпредседник ДСС-а и председник ГО новосадског градског одбора странке Борко Илић је казаао да дан уједињења не треба да обележавају политичке странке ДСС и „Двери”, него сви у држави.
– То би требало да буде државни празник који се не слави само у Срему, Банату, Бачкој и Барањи него и у Краљеву, Косовској Митровици, Чачку, Лесковцу и Нишу јер је дан када је српски народ северно од Саве и Дунава, упркос разним притисцима, рекао „Нећемо у Загреб, хоћемо у Београд сада и заувек” – казао је Илић. – Ми смо данас у Соколском дому, и то је нешто најбоље што је српска омладина могла имати у 19. и 20. веку и где је стварана идеја уједињења свих српских земаља. Соколски дом је споменик краљу ујединитељу и задужбина краља Александра Карађорђевића, што многи Новосађани не знају. С друге стране смо у улици Игњата Павласа, великог човека, нашег брата, Словена, који је много пута био већи Србин него што смо ми Срби сами себи. И те генерације јесу генерација победника и ми из Новог Сада немамо чега да се стидимо.
На трибини је речено да је генерација која је извојевала присаједињење Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији јесте победничка. У то време је српска привреда цветала, грађени су задужбине, манастири и соколски домови и тада је патриотизам био нешто о чему се свугде говорило, док је генрација политичара од 2000. године губитничка, а патриотизам недостаје.
– Нажалост, у последњих 15 година имамо све супротно од онога што смо имали 1918. године – рекао је Иван Костић из „Двери”. – Хоће да направе границу између северне и централне Србије, између Саве и Дунава, од касарне су направили аизле за керове, тајкуни олигарси, који су будзашто добили земљиште после 2000. године, нису направили задужбине и манастире у Новом Саду и на Фрушкој гори, они праве хацијенде и хареме у иностранству. Уместо да се прича о патриотизму у српској Војводини, деца у војвођанским школама уче се хомосексуализму. И зато ће ове генерација политичара и људи који воде Покрајину од 2000. године у историји у књигама бити уписани као генерација губитника.
Ержебет Марјанов
Костић: Сада је све супротно
– Нажалост, у последњих 15 година имамо све супротно од онога што смо имали 1918. године – рекао је Иван Костић из „Двери”. – Хоће да направе границу између северне и централне Србије, између Саве и Дунава, од касарне су направили аизле за керове, тајкуни олигарси, који су будзашто добили земљиште после 2000. године, нису направили задужбине и манастире у Новом Саду и на Фрушкој гори, они праве хацијенде и хареме у иностранству. Уместо да се прича о патриотизму у српској Војводини, деца у војвођанским школама уче се хомосексуализму. И зато ће ове генерација политичара и људи који воде Покрајину од 2000. године у историји у књигама бити уписани као генерација губитника.
