одговарајући на питање како се његова странка одређује према реконструкцији владе о којој ће се посланици изјашњавати у понедељак, 3. новембра. Пастор је оценио да реконструкција администрације
Бојана Пајтића неће ништа суштински променити у односу на кризу у Покрајинској влади и у парламенту и да је то „само шминкање мртваца”.
* Опозиција сматра да је кључ решења политичке кризе у Војводини у вашим рукама као председника СВМ-а. Шта мислите о томе?
– И без СВМ-а постоји већина, која може направити реконструкцију Покрајинске владе. У чему је моја одговорност као председника странке? Да се прикључим онима који поручују „дођи са мном, и ја не идем никуд”? Јер, на другој страни не постоји политичка формула за стварање већине, чак ни математичке. Узгред речено, ни не видим неку велику политичку вољу да се то уради. Јер, политички није целисходно да неко сад, годину и по пре истека мандата, преузме кормиларење овим бродом, који је у знатном броју случајева изгубио правац. И онда, зарад прикривања такве ситуације, одговорност се пребацује. Ја ћу веома лако изаћи на крај с том одговорношћу. Нисам рођен у фотељи председника Скупштине Војводине, нити је бити у већини нешто што се мора, али је потпуно сигурно да ће СВМ водити рачуна пре свега о интересима и стабилности политичких прилика у Војводини. С друге стране, да будем искрен, водићемо рачуна и о нама као странци и гласачима које заступамо. Свако то тако ради. Ако други тако раде, и ако је њима то легитимно право, зашто нама није? Па, ако неко мисли да ми нисмо на тај начин прихватљиви, нека каже.
* У парламенту је замршена ситуација. Тргује се посланичким мандатима, дебатује се о темама које нису у надлежности Скупштине Војводине. Да ли ће ситуацију смирити реконструкција Владе?
– Не знам каква ће бити ситуација, али с аспекта основног проблема, решење које се најављује у вези с реконструкцијом не значи ништа. Реконструкција је у суштини постројавање Демократске странке за зид. Не оспоравам нечије намере да то ради, али сам забезекнут над спремношћу ДС-а да то добровољно ради. Никада на политичкој сцени Војводине није постојала толико изражена спремност за исказивање уцењивачке моћи. Као резултат уцењивачке моћи, уз паралелно разговарање о промени Покрајинске владе, доживели смо одлуку Скупштине Војводине о промени изборног система с једнима, који су били насамарени да ће на тај начин створити другачију политичку већину у парламенту. Након тога, с парламентарном већином, или њеним делом, донета је несрећна Декларација о потреби промене Устава, која је шамар идеји аутономије Војводине с аспекта целовитости, стручности, кохерентности и свега осталог те декларације. На крају смо у парламенту имали ситуацију око НИС-а. Дотакнут је само један ниво проблема, али у дискусији је већ било речи о нафтној ренти!
* Шта тиме желите да кажете?
– То да се дозирано прави конфликт и да ће се ускоро вероватно појавити папир у Скупштини и о нафтној ренти. С истом халабуком која је била и око НИС-а. Та пракса, која је завладала у последњих неколико месеци, дугорочно је убитачна у односу на парламентарну и праксу демократије на војвођанском нивоу. С тог аспекта, мислим да је реконструкција Владе само шминкање мртваца. И зато кажем, без обзира на ову реконструкцију која следи, да суштину неће решити. И тек сад сматрам да има смисла сести за сто и казати: у реду је, хајде да видимо можемо ли овај период од годину и по до краја мандата испунити нечим што има смисла.
* Да ли можете да се договорите?
– Мислим да можемо да се договоримо о закону о финансирању Војводине, закону о надлежностима, буyету за следећу годину... Мислим да је то једина алтернатива. Онај који то буде одбио, преузима одговорност за овакву ситуацију јавног говора.
* У Републици ускоро треба да буде на дневном реду буyет за наредну годину. Да ли ће СВМ инсистирати на томе да Војводина добије најмање седам одсто?
– Ево, у овој ситуацији „кереће комедије” око реконструкције и осталих безвезних акција поново скрећем пажњу на то да би било одговорно и неопходно да се нпр. питање буyета у односу на војвођански буџет стави на сто и да га истргнемо из политичког сукобљавања. Треба да се зна да је данас буyетски потенцијал Србије у тако катастрофалном стању да се не седам одсто, него ни приближно толико, не може извући из њега. Можемо се поигравати ситуацијом, махати папиром у вези с Уставом, али реалност говори о нечему другом. Ко је увео земљу у то друго је питање.
Из ове ситуације само договорно можемо тражити излаз. Могуће је пронаћи излаз и да се поштује уставни принцип, али је неопходно да се томе договори. Не могу да разумем да, по мом сазнању, између Републичког министарства и Покрајинске владе не постоји ни минимум комуникације. Уместо тога, постоје колосеци, који су паралелни, али ни у бесконачности се не сусрећу. Из тог разлога, без обзира на реконструкцију и бројке, ко је ту, а ко је тамо, свако се мора брзо призвати памети. Знамо каква је ситуација, али немојте додатно убијати у појам.
Ержебет Марјанов
Изненађује ме изјава министарке Удовички
* Министарка Кори Удовички поручила је да после избора за националне савете мањина треба спречити њихову политизацију. Као председник СВМ-а, како то коментаришете?
– Изненађује ме њена изјава. Јер, то ко може да постави листу за избор чланова националног савета – опредељење је законодаваца, а не нечије воље. По том опредељењу, мањинске политичке странке могу имати своје листе. СВМ ниједном није имао своју листу, али је зато листу на којој је био присутан у мањинском броју веома агресивно подржавао. Због тога што доживљавамо национални савет не као циљ, него као средство за решавање неких питања, која су веома значајна за очување идентитета. То је била намера законодавства. С тог аспекта, Закон о националним саветима треба да буде понос Србије. Јер, ако погледате околне земље, нико не може ни приближно да добаци. Исто тако је чињеница да је код највећег броја националних заједница „убијено” страначко политичко организовање. То је код малих заједница, где има 1.000-2.000 људи, вероватно логично јер је тешко замислити да ће они направити странку, али страначко политичко организовање је „убијено” и код заједница од неколико десетина хиљада људи. У том „убиству” је изузетну улогу у последњих 15 година имао ДС. Нормално би било да једна заједница која има неколико десетина хиљада чланова не доживи ово што данас доживљава, да се садашњи или бивши чланови ДС-а сукобљавају на избору за национални савет.
